РАТ И БИБЛИЈА
ЗАСЛУЖЕНА РОБОВАЊА
КЊИГА О СУДИЈАМА
Беше ноћ, и звезде шетаху по своду небеском. Очаран красотом звезданих ројева, које су тихо пламтеле над главама нашим, рече један учен човек:
– О кад би такав поредак владао у животу људи и народа као што влада међу звездама!
Па зар не влада? прихвати Балканац. Заиста, господо, треба бити начисто с тим, да у животу људи и народа влада своје врсте савршен ред. То јест, у животу људи и народа не влада онај очити механички ред, какав се види међу звездама, ред који се споља регулише и споља види, и који је сав споља, али влада савршен ред унутрашњи. Јер људи су живи духови, који својим телесним физикалним дејствима и доживљајима само симболички изражавају оно што јесте или што се збило и збива унутра у њима, у тим живим духовима.
Отуда и спољашње физичко робовање једног народа само је симбол његове претходеће духовне заробљености. У светлости библијској то је правило које допушта ређе изузетке. Ови изузеци тичу се кушања јачине вере и карактера једне личности (као Јосифа, проданог роба), или једног народа (као Јевреја у ропству Мисирском). Такви изузеци стоје у домостројном плану Божјем ради већег прослављања појединаца (апостоли и мученици Христови) или целине (Црква Божја). Но оставимо сада те славне изузетке и осврнимо се на правило. А правило је јасно као основна рачуница, и оно гласи: Један народ, коме рат донесе ропство, заслужио је то ропство својим неваљалим животом у претходном миру.
После смрти богобојажљивог и победоносног Исуса Навина, падао је народ израиљски у ропство само за време Судија шест или седам пута.
Прво робовање беше под Месопотамским царем Хусан Рисатаимом, и трајаше 8 година.
Друго робовање синова Израиљевих беше под Еглоном царем Моавским, и трајаше 18 година.
Треће робовање беше под Јавином царем Хананским, и трајаше неко кратко време.
Четврто робовање беше под Мадијанима, и трајаше 7 година.
Пето робовање беше под Филистејима, и трајаше 18 година.
Шесто робовање беше опет под Филистејима, и трајаше 40 година.
Осим тога спомињу се још неки периоди времена унутрашњег безвлашћа и делимичног робовања у одсуству добрих Судија над народом Израиљским.
Какви су били узроци ових робовања? И да ли су ова разна робовања изазивана разним узроцима? Не, него у свима овим случајевима били су исти узроци, или боље рећи један исти узрок. А тај узрок изражен је јасно овим речима: јер синови Израиљеви чињаху што је зло пред Господом, Сав онај нараштај, који беше доживео и видео многа чудеса Божја у виду помоћи народу Израиљском у миру и у рату, беше изумро. И наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа, ни дјела која је учинио Израиљу. И синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и служише Валима… брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповијести Господње; они не чинише тако (Суд. 2, 10-17). Од свих зала, које Израиљци чинише пред Господом наводи се изриком само једно зло, а то је служба Валима. Шта значи служба Валима? Значи служба ђаволима под видљивим обликом идола. Тај један грех јесте основни и праизворни. Из њега истичу сви остали греси, прекршење свих десет основних заповести Божјих: неверовање у једнога живога Бога, веровање у многе зле или мртве богове, узимања узалуд имена Божјег, непразновање седмог дана, непоштовање родитеља, убиство, прељубу, крађу, кривоклетство, и жељу за туђим. Кроз све ове грехове ратује се против Бога Сведржитеља, Јединога и Живога, а робује се, духом и животом, мрачним пакленим силама. И овај духовни, мирнодопски рат неизбежно се морао пројавити у ратовима спољашњим, физичким, који су грешном народу доносили толика робовања. А да су ови греси народни доносили народу робовање под туђином, као и да је сам Бог због тих грехова предавао народ у ропство туђинско, то се изриком каже: И разгњеви се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плијењаху, и предаде их у руке непријатељима њиховијем (Суд, 2, 13). Но не само да је то јасно речено онако уопште, него је исто тако јасно и изрично речено и у сваком посебном случају, као на пример:
У једном случају:
И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом… Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатаиму, цару Месопотамском (Суд. 3, 7-8).
У другом случају:
А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона цара Моавског на Израиља (Суд. 3, 12);
У трећем случају: А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом. И Господ их даде у руке Јавину цару Хананском (Суд. 4, 1);
У четвртом случају:
А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година (Суд. 6, 1);
У петом случају:
А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама… Зато се разгњеви Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима (Суд. 10, 7-6;)
У шестом случају:
А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година (Суд. 13, 1).
У свим овим случајевима јасне су као сунце три ствари, наиме: узрок, последица и веза између овога двога. Узрок је грех народа, последица је робовање народа, а веза или везивач узрока са последицом сам Свевишњи Бог.
Треба нарочито обратити пажњу на то, да се овде не говори о греху једног човека, као на другим местима, споменутим и још неспоменутим, него о греху целога народа. Не говори се ни о гресима Судија, вођа народних, јер стоји написано: али ни Судија својих не слушаше, него чинише прељубу са другим боговима (Суд. 1, 17). Сав је народ грешио. Сав је народ отпадао од Бога свога. Сав је народ био проузроковач несреће своје. Уместо да буде свестан своје узвишене мисије, па да се држи закона Божјег и да или казни на смрт осуђене народе, или оживи их вером својом у Једнога Истинитога Бога, Израиљ се спустио у њихов мрак, бољи је потпао под утицај горега, измешао се са овим и постао као и он. Зато Бог праведни, који је раније дизао правоверне против неверних, дизао је доцније неверне против верних, који су се показали издајници Бога свога. То јест, раније је Бог дизао Израиља против Хананских безбожних народа, а потом је дизао ове безбожне народе против отпађеног и поквареног Израиља.
Из овог досадашњег јасан је следећи наук:
1. Да цео један народ може од Бога отпасти и Божји закон погазити;
2. Да греси једнога народа узрокују робовање тога народа;
3. Да је жива и смислена веза, или живи и смислени везивач, узрока и последица у судбама народа, сам Створитељ и Промислитељ људи.
4. Да су узроци у рукама људи а последице у рукама Бога.
Tags: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
