Расуђивање / Ближњи / Монаштво

Питање:
Помаже Бог, часни оци! Прије свега желим да похвалим ваш труд да и поред својих обавеза нађете времена и за овакав вид помоћи људима. Имам неколико питања која мислим да нису постављана: Прво, интересује ме како хришћанин треба да се постави према незатраженим, тзв бесплатним савјетима који јесу добронамјерни, али са неизвјесним последицама уколико бисмо их послушали? Друго, како стећи право осјећање да су сви људи ближњи? (не мрзим никог, али у срцу имам разликовање ближњих и „даљих“ који не вјерују у Христа) И, треће: како да знамо да је жеља за одласком у манастир плод истинске вјере и жеље а не убачена са стране или конструкт наше маште? унапријед хвала
Јелена


Одговор:
Драга Јелена, 1 – Основ наше вере је здрав разум. Уколико је наш ум у стању да здравије размишља, утолико и хришћанство за њега има више смисла. Слично је и са „бесплатним саветима“. Треба их прихватати као и остале идеје које нам долазе на ум, и са њима поступати селективно, исто као и са осталим идејама које нам падају на памет.
2 – Што су људи ближи Богу, то су ближи и један другоме. Тако постају ближњи. Замисли да је Бог у центру а ми људи, као честице које се налазе са свих страна. Те честице својом вољом могу да се крећу ка циљу а могу и да се удаљавају од њега. Уколико једна честица иде ка циљу а друга од циља, оне се и мећусобно удаљавају. Али то не значи да те две честице, које се удаљавају, нису направљене од истог материјала и да нису исте вредности. То само значи да се једна честица приближава извору живота и да је, у крајњем смислу речи, њена егзистенција квалитетнија и сигурнија од егзистенције оне честице која се креће у супротном правцу.
3 – То знамо тако, што се не уздамо у своју памет, него оставимо Господу да нас Он води. Али не у пасивном смислу. Јер, ми треба активно да сарађујемо са вољом Божијом, од чега зависи и одговор на ово питање.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *