НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Православна црква и римокатолицизам » РАСПРАВА О ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ЦРКВЕ СЕ НАСТАВЉА

РАСПРАВА О ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ЦРКВЕ СЕ НАСТАВЉА

отац АНДРЕЈ Филипс

РАСПРАВА О ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ЦРКВЕ СЕ НАСТАВЉА
 
Чињенице
 
Према извештајима, данас је епископ бечки Иларион (Московска патријаршија), председник руске православне делегације у европској Унији, оптужио Цариградску патријаршију да уништава православно-римокатолички Дијалог и да покушава да успостави источно папство.
„Као ко-председник мешовите комисије за православно-римокатолички дијалог, митрополит Јован Пергамски (Зизијулас) носи одговорност за прекид Дијалога“, изјавио је епископ 22. октобра. „На основу његових коментара и закључног документа, који је састављен без учешћа Московске патријаршије (МП), могао би се створити утисак да је Цариградска патријаршија свесно потиснула МП из Дијалога, тако да може да донесе одлуке које би, да је МП учествовала, биле немогуће“, изјавио је епископ Иларион.
Пре тога, представници МП су напустили седницу Десете мешовите православно-римокатоличке теолошке комисије у Равени, (Италија), као знак протеста због учествовања представника тзв. „Естонске апостолске цркве“, која је створена 1996. године уз сагласност Цариграда на канонској територији Руске Цркве. Документ који сумира рад комисије потписан је у одсуству делегације Московске патријаршије.
Епископ Иларион је оценио да одсуствовање са Дијалога „највеће Православне цркве, чије чланство превазилази чланство свих осталих Помесних Православних Цркава заједно, баца сумњу на легитимност православно-римокатоличког Дијалога“. Реагујући на ово, митрополит Јован Пергамски (Зизијулас) изјавио је да чврста позиција епископа Илариона мора да се гледа као „израз ауторитатизма који има за циљ да покаже утицај Московске патријаршије“.
„Цариград жели да нам наметне модел еклезиолошке структуре која никада није постојала у Православној Цркви и која је ближа римокатоличком моделу. Према том моделу, улога „источног папе“ би била играна од стране цариградског патријарха“, одговорио је епископ Иларион.
„До ког степена ће се остале Помесне Цркве сложити са новим моделом, који нам Цариградска Црква намеће кроз Дијалог, видеће се на следећем кругу Дијалога који почиње 2009. године. Међутим, већ сада је јасно да одсуство Московске патријаршије битно олакшава рад на доношењу таквог модела“, додао је епископ Иларион.
 
Закључак
 
Наглашавамо да је ово чињенични извештај са циљем да обавести читаоце о ситуацији. Што се нас тиче, желели бисмо да поставимо нека, још неодговорена питања.
Прво, да би се вероватно огромна већина делатних Православних хришћана у свим Помесним Црквама радовала трајном прекиду таквог „Дијалога“, јер га нису ни желели, јер никада нису били ни питани од својих епископа. Чињеница је да на тлу Западне Европе, где живимо, генерално римокатолици не улазе у православне храмове, нити Православни улазе у римокатоличке. Наше питање је дакле следеће. Зар ова чињеница не сугерише да је концепт „Дијалога“ небитан вернима, да се ове две вере сматрају толико различитим, у духу и реалности, да је целокупан концепт дијалога вештачки и да има своје корене у политици, а не у животима верујућих?
Друго, ако ће бити Дијалога, зашто не изаберу Православне личности, које би, пре него академици, заиста верно представиле суштину, да учествују у њему? Академици су сви врло добри, али често имају мало схватање Православних духовних и практичних стварности. Зашто, например није образованим монасима са Свете Горе (Цариградска патријаршија), или из Оптине Пустиње у Русији, или образованом свештенству и мирјанима, дозвољено да учествују у Дијалогу? Дијалог посрће деценијама и његови извештаји леже, игнорисани од свих, на прашњавим полицама. Зашто не искористити ову прилику да се унесе нешто реалности и живота у овај Дијалог, ако Дијалога мора бити?
Треће, такође је интересантно да су речи о „источном папи“ младог епископа Илариона просто понављање речи великог српског богослова, Блаженог Јустина (Поповића) седамдесетих година прошлог века. Зашто овај богослов, који није ни Грк, ни Рус, није слушан од почетка? Онда ништа од овога не би било неопходно.
Ниче и четврто питање, на које опет немамо одговора. И митрополит Јован (бивши професор у Глазгову) и епископ Иларион, школован на Оксфорду, ученик пензионисаног оксфордског професора, митрополита Калиста Вера, се обојица знају из грчког манастира у Есексу (енг. Tolleshunt Knights, Essex) који је основао архимандрит Софроније, који је напустио Московску патријаршију ради Цариградске још давне 1963. године. Зашто се ова два представника нису срели тамо и можда приватно, на њиховом заједничком енглеском језику, изгладили разлике пре јавног састанка у Равени?
Коначно, поставили бисмо следеће, много шире питање. Ако римокатолици желе да приђу Православној Цркви и да живе православно, добродошли су да то учине. У Грчкој цркви то би значило примање кроз крштење, а Руска Црква има блажу праксу и прима римокатолике путем исповести. У сваком случају, нема потребе за „Дијалогом“ ради овога. Римокатоличко свештенство већ зна да морају да одбаце „filioque“, пре него што било какав озбиљан „Дијалог“ са Православном Црквом може да се догоди. Ово би захтевало врло мало напора, пошто римокатолички лаици никада нису чули за „filioque“. А одбацивањем „filioque“ римокатолици би се само вратили веровањима Јована VIII, папе римског (+882) који је забранио било какве додатке Символу вере, који је бранио св. Методија, Апостола Словена и тужно је – такође био и први папа који је убијен.
 
Много питања, али без одговора.
 
10/23. октобар
Празник Оптинских Стараца

 


Извор:
Orthodox England

Превод са енглеског: Станоје Станковић

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *