NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)

PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)

 

PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)
 

 
Drugi deo
KAKO JE ISUS HRISTOS ŽIVEO NA ZEMLJI I POSTRADAO RADI NAS?
 
Svako mora da sluša zakon Božiji. Taj zakon sadržan je u dvema zapovestima:
 
1. Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, svom misli svojom i svom snagom svojom; i
2. Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.
 
U zavisnosti od toga kako ispunjavaš ovaj zakon, primićeš i nagrade. Ali nema ni jednog čoveka, i nikada ga nije bilo, niti će ga biti, koji ove dve zapovesti savršeno ispunjava. Jedino Isus Hristos ih je ispunio savršeno i bez ikakvog nedostatka. Njegova bezgranična ljubav ogledala se u svakoj Njegovoj reči i postupku.
U tom pogledu su i svi sveti, pa čak i najveći među njima, kao kakve svetiljke u poređenju Isusom Hristom, Koji sija kao sunce u svom njegovom sjaju i lepoti.
Baš kao što je ljudskom biću nemoguće da gleda direktno u sunce i da ga opiše, tako je nemoguće opisati sva uzvišena dela Hristova. Stoga ću ti samo ukratko ispričati o Njegovom životu i vrlinama, i samo na osnovu onoga što se može videti iz Jevanđelja.
Ni jedan čovek, pa ni anđeo, nije voleo Boga toliko koliko Ga je voleo i voli Isus Hristos.
Isus Hristos se svagda molio Bogu Svome Ocu, a posebno često noću i u samoći.
Na svaki praznik, a naročito na Pashu, Isus je odlazio u hram u Jerusalim, mada se on nalazio daleko od mesta gde je Hristos živeo. Svake subote odlazio je na mesto gde su se ljudi sastajali radi molitve i poučavanja.
U svemu što je činio Isus Hristos je uvek proslavljao ime Božije, uznoseći i tajno i javno slavu Bogu.
Kroz čitav Svoj život Isus Hristos poštovao slušao i voleo Svoju Majku i Svog poočima, starca Josifa. Kada je stasao, sa uvažavanjem se odnosio i prema jevrejskim starešinama, kao i prema carskoj vlasti, plaćajući propisane dadžbine.
Isus Hristos je sa najvećom usrdnošću i ljubavlju ispunjavao ono delo na koje Ga je poslao Njegov Nebeski Otac.
Saosećao je sa svakim čovekom, svakome je želeo dobro, nikome nije odbio pomoć; radi istinske sreće ljudi, On nije štedeo ni Svoj život.
Sa neopisivom krotošću i ljubavlju On je podnosio svakojake uvrede i poniženja od strane gomile, ne gneveći se ni na otvorene neprijatelje, koji su želeli Njegovu smrt.
Gospod Isus Hristos je jednom Svojom rečju mogao sve da ih istrebi. Umesto toga, On ih je sažaljevao kao duhovno zaslepljene, želeo im je dobro i molio se za njihovo spasenje.
Kraće rečeno, Isus Hristos od rođenja do smrti nije počinio ni najmanji greh, ni rečju, ni delom, ni mišlju; uz to, On je u svako vreme činio dobra svim ljudima.
Hajde sada da pogledamo kako je Isus Hristos postradao za nas na zemlji. Kao Sin Božiji i Bog, Isus Hristos je na Sebe uzeo ljudsko telo i dušu, i postao je savršeni čovek, bez greha. Kao svemoćan, uzeo je obličje sluge. Kao Vladiku Vaseljene, majka Ga je rodila u najskromnijim uslovima, u mračnoj i vlažnoj pećini, i položila u jasle. Njegov poočim bio je ubogi drvodelja.
Isus Hristos, Vrhovni Zakonodavac, tokom Svog zemaljskog života smireno je ispunjavao sve odredbe Mojsijevog zakona. Tako je osmoga dana po rođenju prolio Svoju predragocenu krv kroz obrezanje. Nakon toga, Njegov Prečista Majka je u hram odvela Njega, Iskupitelja sveta, da bi tamo za njega prinela ono što je bilo određeno da se plati za iskupljenje. Dok je Isus još bio u kolevci, Irod je pokušavao da ga ubije, zato su morali da Ga sklone u tuđinu, u Egipat.
Ali nemoj da misliš da Isus Hristos kao dete nije shvatao šta se sa Njim događa. Ne! Iako savršeni čovek, Isus Hristos je istovremeno i savršeni Bog; stoga je On video i znao sve što Mu se događalo.
Isus Hristos, Svemoćni Bog, Koga slušaju nebo i zemlja i mirijade anđela, Sam je tokom Svog zemaljskog života bio poslušan Svojoj Majci, koja je Njegovo stvorenje.
Isus Hristos, Koji u Svojoj desnici drži sva blaga sveta, tokom Svog zemaljskog života često nije imao mesta gde glavu da skloni.
Isus Hristos, Car vaseljene, plaćao je danak zemaljskom caru.
Isus Hristos, Kome služe anđeli i sva stvorenja, Sam je služio ljudima, pa je tako čak oprao noge Svojim učenicima, koje je izabrao neobrazovanim i prostim ribarima.
Isus Hristos je tokom Svoje propovedi pretrpeo bezbrojne uvrede od svakojakih neprijatelja. Nazivali su ga grešnikom i narušiocem Mojsijevog zakona, lenštinom, drvodeljinim sinom, prijateljem izjelica, pijanaca i carinika. Nekoliko puta su čak pokušali da ga kamenuju ili bace sa litice. Jevrejski književnici su Njegovo božansko učenje nazivali obmanom, a kada je isceljivao bolesnike, vaskrsavao mrtve ili isterivao demone, njegovi neprijatelji su govorili da to čini uz pomoć satane. Neki su Hrista čak i otvoreno nazivali demonizovanim.
Ukratko, od rođenja do smrti Isus Hristos je stradao i trpeo uvrede sa svih strana. Stradao je i od ljudi i za ljude. Tugovao je ne samo zato što Ga ljudi nisu slušali i što su Ga vređali, nego i zato što su propadali odbijajući pri tome da budu spaseni od svog prokletstva. Isus Hristos je, da tako kažemo, stradao i na vidljiv i na nevidljiv način, jer ne samo da je doživljavao i trpeo otvorene uvrede i pogrde od ljudi, i podle napade neprijatelja, nego je uz to video da čak i oni ljudi koji su Ga naizgled voleli i slušali, ili nisu verovali u Njega, ili su bili nezainteresovani za spasenje.
Od koga je Isus Hristos najviše postradao? Od jevrejskih prvosveštenika i književnika, to jest od učenih ljudi i njihovih pretpostavljenih, koji su znali za Spasitelja i očekivali su Njegov dolazak, ali nisu hteli da prihvate Isusa Hrista i da ga slušaju, nego naprotiv, predali su Ga na pogubljenje kao varalicu i prekršioca zakona; a kada je jevrejski narod bio spreman da preda Isusa na raspeće, oni (sveštenici i književnici) su ih nagovorili da pre traže oslobođenje razbojnika i buntovnika Varave, a Isusa, Koji je svetiji od svih svetih, da predaju u smrt. Eto dokle može da ide ljudska zavisti zloba! Ali što je najstrašnije, Isusa Hrista je izdao čovek koji je bio Njegov učenik, koji Ga je poznavao, koji je jeo i pio sa Njim, i sopstvenim očima je video čitav Njegov život, Njegova čudesa, snagu Njegovog učenja. Kako je izdat? Poljupcem. I za koju cenu? Za trideset srebrnjaka.
Radi koga je Isus Hristos stradao? Radi svih grešnika, od Adama do kraja sveta. Stradao je čak i za one koji su Ga mučili, i za svoje neprijatelje koji su Ga predali na muke, i za one koji su, dobivši od Njega bezbrojna dobročinstva, ne samo da Mu nisu zahvalili, nego su Ga čak mrzili i progonili. Takođe stradao je za sve nas koji Ga svakodnevno vređamo svojim lažima, svojom nedoličnim ponašanjem, i strašnom ravnodušnošću prema Njegovim stradanjima radi nas, koji Ga svojom nezahvalnošću i gnusnim gresima po drugi put raspinjemo.
Nedugo pre kraja Svog zemaljskog života Isus Hristos je učinio jedno od najvećih čuda – vaskrsao je Lazara koji je već četiri dana bio u grobu i počeo je da truli. Ovo čudo, koje se dogodilo u prisustvu velikog mnoštva naroda, mnoge je podstaklo da poveruju u Isusa Hrista i prepoznaju u Njemu Mesiju. No, umesto da prihvate Isusa Hrista, poveruju u Njega i uvere ostale da je On istinski Spasitelj sveta, jevrejski prvosveštenici i književnici okupljeni oko Kajafe stali su da većaju o tome šta da rade sa Isusom, pa su pokušali da pronađu optužbe protiv Njega; konačno rešili su da ubiju Isusa Hrista, Koji je vaskrsao mrtvaca.
Znajući da su dani Njegovog zemaljskog života izbrojani, Isus Hristos je sabrao Svoje učenika na Tajnu Večeru u sionskoj gornjoj odaj, gde im je predao Sveto Pričešće i oprostio se sa njima. Posle toga je sa učenicima pošao u Getsimanski vrt.
Ali mi ne možemo čak ni da zamislimo koliko je Isus Hristos patio te noći, nakon poslednje večere, do trenutka kada je predat u ruke vojnika. Njegova unutrašnja stradanja su u tom trenutku bila tako velika i strašna, da ih je samo On mogao podneti. Tokom molitve u Getsimaniji znoj sa Njegovog lica bio je kao kaplje krvi.
U to vreme Spasiteljevu dušu obuzeli su bolna teskoba, velika tuga i strašna patnja. Prekrili su je mrak i užas usled nesnosnog bremena ljudskih grehova koje je On preuzeo na Sebe da bi ih oprao Svojom prečistom krvlju – bremena grehova koje je ljudski rod počinio od Adama do tog vremena, kao i onih koje će počiniti do kraja sveta.
Zatim je Isus Hristos video da će se čak i među samim hrišćanima uskoro pojaviti licemeri poput Jude, te da mnogi od njih ne samo da Ga neće slediti, nego će se predati užasnim porocima, i svojim će gresima prevazići čak i neznabošce. Zatim, video je da će se pojaviti mnogi koji će odbaciti veru i Njegovo učenje, ili će ga iskriviti lažnim tumačenjima i, umesto da se sami prepuste rukovodstvu promisla Božijeg, prihvatiće se rukovođenja drugih u skladu sa svojim sopstvenim idejama.
Osećaj pravičnosti i odanosti Bogu Ocu s jedne strane zahtevao je od Hrista da istrebi ljudski rod kao nezahvalan i prestupnički, a sa druge strane ljubav prema palim ljudima podsticala Ga je da postrada za njih i da ih time izbavi od večne smrti.
Ova stradanja su bila tako teška i bolna za Isusa Hrista, da je On Svojim učenicima rekao: Žalosna je duša Moja do smrti.
Nakon toga u vrt stiže bučna gomila sa bakljama i palicama, i sa njom vojnici poslati od strane jevrejskih starešine. Oni vezuju Isusa Hrista kao zločinca i vode ga na sud. Apostoli, koje je On toliko voleo i sa kojima je bio tako blizak, malodušno su Ga ostavili i razbežali se. Tada jevrejske starešine – čitav Sinedrion koji se odmah sastao u domu prvosveštenika – iznose protiv Hrista mnoštvo najtežih optužbi. Ipak, ni jedna od njih nije bila dovoljna da bi Ga osudili na smrt. Prvosveštenik je zato zahtevao od Isusa Hrista da pod zakletvom otvoreno objavi ko je. Posle odgovora da je On Sin Božiji i obećani Mesija, Sinedrion optužuje Hrista za bogohuljenje, donosi smrtnu presudu. Odmah Ga okružuju sa svih strana i počinju da Ga biju i da Mu se rugaju.
Ali Rimljani su lišili Sinedrion prava da bilo koga kazni. Zato su sledećeg jutra, u petak uoči jevrejske pashe, jevrejske starešine odvele Isusa Hrista na novo suđenje kod rimskog upravitelja Pilata, kako bi on potvrdio njihovu odluku. Shvativši da Hrista optužuju iz zavisti, Pilat je hteo da Ga pusti. Ali prvosveštenici su mu zapretili da će se žaliti na njega rimskom caru. Ne želeći da svoju karijeru izloži opasnosti Pilate je rešio da se obrati sabranom narodu. Podsetivši ljude na običaj da se uoči praznika oslobodi neki zatvorenik, Pilat ih je upitao: „Koga da pustim, Varavu ili Hrista?“ (Varava je bio neki razbojnik koji se u tamnici nalazio zbog svojih zločina). Dok su se ljudi savetovali među sobom, jevrejske starešine su ubedile većinu da traže razbojnika Varavu, a za Isusa, Jedinog Svetog, da zahtevaju da bude raspet na krstu! Zaboravila je gomila bezbrojna dobročinstva Hristova: koliko njih je oslobodio demona, koliko njih je iscelio od gube, slepila, raslabljenosti itd, kolikim očajnicima je vratio nadu. U tom trenutku rimski vojnici su podvrgli Isusa Hrista surovom bičevanju i porugama, nakon čega mu oblače purpurni plašt i stavljaju na glavu venac od trnja. Kada su Hrista prekrivenog ranama izveli pred gomilu, narod je počeo besno da viče: „Raspni Ga, raspni!“ Tada je Pilat malodušno oprao ruke pokazujući time da neće da učestvuje u osudi nevinog čoveka, pa je pustio Varavu a Isusa predao jevrejskim starešinama. Tada vojnici polažu na Hristova pleća drveni krst na kome je trebalo da Ga raspnu, i primoravaju Ga da ga nosi do mesta izvršenja kazne, zvanog Golgota (što znači „lobanja“). Tamo oni skidaju sa Hrista gornju odeću i pribijaju Ga na krst, a pored Njega sa obe strane raspinju dvojicu razbojnika. Tako na sramnom mestu kao velikog zločinca kažnjavaju Onoga Koji je svetlošću Svog Božanskog učenja razagnao mrak zabluda, i Koji je zlobu pobeđivao ljubavlju! Njihova okrutna mržnja i zavist nisu Ga poštedele čak ni na krstu, jer su Ga tamo obasuli novim porugama, sa podsmehom tražeći od Njega da učini čudo. Kada je molio da utoli žeđ, prineli su mu sunđer natopljen sirćetom i žuči da pije.
Dakle, ostavljen od svih, sav u ranama, krvareći, uzdišući i trpeći neizdržljivu žeđ – najmučnijom, sramnom smrću umire Onaj Koji je nekada u prvog čoveka udahnuo dah života! Čak i bezdušna priroda užasnula se pred takvim zločinom: sunce se pomračilo i zemlja potresla.
Za koga je tako stradao Spasitelj sveta? Stradao je za sve ljude – za neprijatelje i mučitelje, za one koji su dobivši od Njega mnoga dobročinstva, zaboravili da Mu zablagodare. Stradao je za svakoga od nas, upornih grešnika, koji Ga svakodnevno vređaju svojom ravnodušnošću, neblagodarnošću, zlobom, nepravdama i zlim delima, i time kao da Ga po drugi put raspinju.
Nemoj da misliš da je Isus Hristos stradao zato što nije mogao da se izbavi ili da izbegne muke. Ne! On se predao dobrovoljno, ponudivši Sebe na žrtvu; inače se niko ne bi usudio ni da Ga dotakne. Jer poznato je kako je upitao one koji su bili poslati da Ga uhvate: Koga tražite? Odgovorili su: Isusa Nazarećanina. On im je na to rekao: Ja Sam! A oni su od ove jedne reči popadali na zemlju.
To je sve što možemo da kažemo o stradanjima Isusa Hrista koja je pretrpeo radi nas, iz Svoje neopisive ljubavi prema nama. No, da bismo, koliko je to moguće, shvatili veličinu Njegove ljubavi prema nama i značaj Njegove žrtve, mi moramo da se podsetimo ko je Isus Hristos.
Isus Hristos je istiniti Bog, svemoćni Tvorac čitave vaseljene, veliki Car anđela i ljudi, silni Gospodar svih stvorenja, strašni Sudija živima i mrtvima; i taj Isus Hristos blagoizvoleo je da dobrovoljno postrada za ljudski rod. Ko može da dokuči i na pravi način oceni tajnu ove Božanstvene Ljubavi?

Jedan komentar

  1. Kako je mnogo darova tvojih Gospode, to si pripremio za one koji te ljube i koji se uzdaju u tebe pred sinovima covecjim.Slava nasemu preblagome Spasitelju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *