ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)

ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)
 

 
Први део
КАКВА НАМ ЈЕ ДОБРА ДАРОВАО ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС?
 
Пре но што почнемо да говоримо о добрима која нам је даровао Господ Исус Христос, хајде да се најпре погледамо каква је добра у рају имао први човек Адам, пре но што је починио грех, и колике су га невоље задесиле после пада у грех, а са њим и читав људски род.
Будући створен по образу и подобију свог Творца, први човек је имао најживље и најтешње општење са Њим, па се стога наслађивао потпуном срећом. Као бесмртан, Бог је и Адама створио бесмртним; као свеправедан, Бог је и Адама створио безгрешним и чистим; као вечно блажен, Бог је и Адама учинио блаженим, и то блаженство временом је требало да узраста.
Како прича књига Постања, Адам је живео у најдивнијем врту (Едем, или Рај), који је засадио Бог, и тамо се наслађивао сваким добром. Он није знао за болести, ни за страдања. Ничега се није бојао, а све звери покоравале су му се као своме господару. Адам није осећао ни хладноћу, ни жегу. Мада је радио и трудио се у Рају, он је то чинио са задовољством. Његова душа била је испуњена познањем Бога и љубављу према Њему. Он је увек био спокојан, радостан и није знао ни за какве непријатности. Све његове жеље биле су чисте, праведне и усклађене. Његово сећање, разум и све друге душевне способности биле су савршене. Будући невин и чист, увек је пребивао са Богом и беседио са Њим као са Оцем, а Бог Га је волео, као свог љубљеног Сина. Краће речено, Адам се налазио у рају и рај се налазио у њему.
Да Адам није сагрешио, он би заувек остао блажен и целокупно његово потомство наслађивало би се блаженством. Јер Бог је зато и саздао човека. Но, Адам је послушао ђавола-кушача, преступио је заповест Творца и окусио забрањени плод. Када се Господ јавио Адаму након сагрешења, Адам је, уместо да се покаје и обећа да ће убудуће чувати све Његове заповести, почео да се правда и да криви своју жену. А жена је сву кривицу свалила на змију. Ужасно је било не само нарушавање заповести, него и то што је грех који су починили дубоко повредио човекову природу, услед чега је било прекинуто пређашње живо општење са Творцем, а самим тим изгубљено је и блаженство. Изгубивши рај унутар себе, Адам је показао да је недостојан и спољашњег раја, па је протеран из њега.
Након пада у грех Адамова душа се помрачила, у његовим мислима и жељама завладала је пометња, његова уобразиља и сећање почели су да се замагљују. Уместо радости и душевног спокојства он је почео да пати, да осећа немир и трпи различите непријатности. Морао је упозна тежак рад, немаштину, глад и жеђ. После много година непрестаних мука притисла га је старачка немоћ и почела је да му се приближава смрт. Али најстрашније је то што је ђаво, виновник сваког зла, захваљујући греху добио могућност да утиче на Адама и да га све више удаљава од Бога.
Природне стихије – ваздух, вода и друге, које су раније служиле Адаму пружајући му задовољство, сада су постале његови непријатељи. Звери су постале сурове према људима и почеле су да их посматрају као своје непријатеље или плен. Адамови потомци почели су да пате од телесних и душевних болести које су временом постајале све разноврсније и теже. Људи су заборавили да су браћа, па су почели да се међусобно сукобљавају, мрзе, обмањују, да нападају, муче и убијају једни друге. На крају, после свакојаких горких напора и брига, били су осуђени да умру и да као грешници пођу у ад на вечне муке.
Ниједан човек, чак ни и најгенијалнији и најмоћнији, нити сви људи заједно никада нису могли нити ће моћи да поврате оно што је Адам изгубио када је сагрешио у Рају. И шта би било са нама и са читавим људским родом да Исус Христос по Своме милосрђу није дошао да нас спасе?
Отац Небески, Који нас сажаљева и љуби много више него што смо ми у стању да љубимо себе, послао нам је, по Својој великој милости, Сина Свог Исуса Христа, зато да би нас избавио од греха и власти ђавола, и довео у Царство Небеско. Исус Христос је постао човек као и ми, али без греха.
Исус Христос је Својим учењем растерао таму незнања и свакојаких заблуда и просветио свет светлошћу Јеванђеља. Сада свако ко само пожели, може да спозна вољу Божију, као и средства и пут за постизање блаженства (среће).
Својим животом Он нам је показао пут за Царство Небеско које је Адам изгубио; истовремено, показао нам је како тим путем треба да идемо и стално нам помаже на нашем путу.
Исус Христос нас је Својим страдањима и смрћу искупио наше дугове Богу, које ми никада не бисмо били у стању да отплатимо; нас, који смо били робови ђавола и грехова, учинио је децом Божијом. Оне муке, које смо ми као преступници воље Божије морали да претрпимо, претрпео је Он уместо нас и Својом смрћу избавио нас је од вечне смрти.
Својим васкрсењем Исус Христос је уништио врата ада, одузео власт ђаволу, победио смрт и свима нам је отворио улаз у рај, који је био затворен због Адамове непослушности. Стога од тренутка Његовог васкрсења смрт више не представља ужасну трагедију, него је за оне који умиру са вером и надом постала прелазак из сујете и туге у светао и радостан живот.
Својим вазнесењем на небо Он је прославио људску природу и удостојио ју је бесмртности.
Коначно, благодаћу Христовом, захваљујући Његовим заслугама ми сада можемо да уђемо у Царство Небеско, уз подршку и помоћ на путу ка њему; то значи да сада сви можемо без препрека и истински да примимо Духа Светога и да будемо испуњени Њиме. Без Духа Светога немогуће је да идемо путем којим је ишао Исус Христос.
Да Исус Христос није био на земљи, нико не би могао да уђе у Царство Небеско. Али сада сви ми, свако од нас, може лако да уђе унутра; али не можемо да уђемо другачије, него путем којим је ишао Исус Христос, док је живео на земљи.
Не могу се ни описати ни замислити сва та велика блага којих нас је удостојио Господ. Рећи ћемо само да сви који следе Његове заповести удостојавају живота у рају, са анђелима, праведницима и светима, и да ће тамо видети Бога лицем у лице. Они ће се радовати чистом, непрестаном и вечном радошћу, не знајући ни за умор, ни за жалости, ни за патње. На крају света они ће васкрснути са својим телима и вечно ће да царују са Христом.
Сва ова блага Исус Христос је даровао не само изабранима, него свима који их желе, без изузетка. Пут ка спасењу је показан, уређен и, колико је могуће, поравнат. Осим тога, Исус Христос нам помаже да идемо тим путем и, да тако кажемо, спреман је да нас Сам поведе за руку. Преостаје нам само да му се не противимо, да не будемо тврдоглави, него да се у потпуности препустимо Његовој вољи. Нека нас води где и како Он жели.
Видите ли колико нас воли Исус Христос, и како велика блага нам дарује?
Шта би се догодило када би се Исус Христос сада изненада појавио пред нама на видљив начин у упитао нас: “Децо моја! Љубите ли ви Мене због свега што Сам учинио за вас, и цените ли блага која вам дајем?” Ко од нас Му не би одговорио: “Да Господе, љубим Те и благодарим Ти!”.
Ако пак и на делу, а не само на речима љубимо Исуса Христа и благодаримо Му, зар не би требало да испуњавамо све оно што нам Он заповеда? Јер кад човек заиста љуби свога добротвора, он своју благодарност изражава тиме што чини све како би му угодио. Али Исус Христос од тебе жели само једну ствар: да идеш за Њим у Царство Небеско.
Исус Христос је за нас учинио све. Зар ми не можемо да за Њега учинимо једну једину ствар коју Он тражи? Исус Христос је сишао са небеса на земљу да би нас спасао; зар не би, Њему за љубав, требало да желимо да га следимо на небеса? Исус Христос је ради нас претрпео муке и патње; зар ми нисмо спремни да због Њега пострадамо и претрпимо макар мало?
Благословен је и преблагословен онај ко следи Исуса Христа кроз читав свој живот, јер ће се заиста наћи тамо где је и Исус Христос.
Срећан је онај ко се труди и покушава да подражава Исуса Христа, јер ће добити помоћ Његову.
Али тешко ономе ко не жели да следи Исуса Христа и правда се тиме да је тешко следити Га, или пак нема снаге за то, јер се таква особа лишава благодати Божије, будући да одбија руку помоћи Исус Христа.
Но, тешко човеку који се противи Исусу Христу и упорно устаје на Њега, јер много таквих људи је у огњеном језеру и горе са сумпором.