NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)

PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)

 

PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)
 

 
Prvi deo
KAKVA NAM JE DOBRA DAROVAO GOSPOD ISUS HRISTOS?
 
Pre no što počnemo da govorimo o dobrima koja nam je darovao Gospod Isus Hristos, hajde da se najpre pogledamo kakva je dobra u raju imao prvi čovek Adam, pre no što je počinio greh, i kolike su ga nevolje zadesile posle pada u greh, a sa njim i čitav ljudski rod.
Budući stvoren po obrazu i podobiju svog Tvorca, prvi čovek je imao najživlje i najtešnje opštenje sa Njim, pa se stoga naslađivao potpunom srećom. Kao besmrtan, Bog je i Adama stvorio besmrtnim; kao svepravedan, Bog je i Adama stvorio bezgrešnim i čistim; kao večno blažen, Bog je i Adama učinio blaženim, i to blaženstvo vremenom je trebalo da uzrasta.
Kako priča knjiga Postanja, Adam je živeo u najdivnijem vrtu (Edem, ili Raj), koji je zasadio Bog, i tamo se naslađivao svakim dobrom. On nije znao za bolesti, ni za stradanja. Ničega se nije bojao, a sve zveri pokoravale su mu se kao svome gospodaru. Adam nije osećao ni hladnoću, ni žegu. Mada je radio i trudio se u Raju, on je to činio sa zadovoljstvom. Njegova duša bila je ispunjena poznanjem Boga i ljubavlju prema Njemu. On je uvek bio spokojan, radostan i nije znao ni za kakve neprijatnosti. Sve njegove želje bile su čiste, pravedne i usklađene. Njegovo sećanje, razum i sve druge duševne sposobnosti bile su savršene. Budući nevin i čist, uvek je prebivao sa Bogom i besedio sa Njim kao sa Ocem, a Bog Ga je voleo, kao svog ljubljenog Sina. Kraće rečeno, Adam se nalazio u raju i raj se nalazio u njemu.
Da Adam nije sagrešio, on bi zauvek ostao blažen i celokupno njegovo potomstvo naslađivalo bi se blaženstvom. Jer Bog je zato i sazdao čoveka. No, Adam je poslušao đavola-kušača, prestupio je zapovest Tvorca i okusio zabranjeni plod. Kada se Gospod javio Adamu nakon sagrešenja, Adam je, umesto da se pokaje i obeća da će ubuduće čuvati sve Njegove zapovesti, počeo da se pravda i da krivi svoju ženu. A žena je svu krivicu svalila na zmiju. Užasno je bilo ne samo narušavanje zapovesti, nego i to što je greh koji su počinili duboko povredio čovekovu prirodu, usled čega je bilo prekinuto pređašnje živo opštenje sa Tvorcem, a samim tim izgubljeno je i blaženstvo. Izgubivši raj unutar sebe, Adam je pokazao da je nedostojan i spoljašnjeg raja, pa je proteran iz njega.
Nakon pada u greh Adamova duša se pomračila, u njegovim mislima i željama zavladala je pometnja, njegova uobrazilja i sećanje počeli su da se zamagljuju. Umesto radosti i duševnog spokojstva on je počeo da pati, da oseća nemir i trpi različite neprijatnosti. Morao je upozna težak rad, nemaštinu, glad i žeđ. Posle mnogo godina neprestanih muka pritisla ga je staračka nemoć i počela je da mu se približava smrt. Ali najstrašnije je to što je đavo, vinovnik svakog zla, zahvaljujući grehu dobio mogućnost da utiče na Adama i da ga sve više udaljava od Boga.
Prirodne stihije – vazduh, voda i druge, koje su ranije služile Adamu pružajući mu zadovoljstvo, sada su postale njegovi neprijatelji. Zveri su postale surove prema ljudima i počele su da ih posmatraju kao svoje neprijatelje ili plen. Adamovi potomci počeli su da pate od telesnih i duševnih bolesti koje su vremenom postajale sve raznovrsnije i teže. Ljudi su zaboravili da su braća, pa su počeli da se međusobno sukobljavaju, mrze, obmanjuju, da napadaju, muče i ubijaju jedni druge. Na kraju, posle svakojakih gorkih napora i briga, bili su osuđeni da umru i da kao grešnici pođu u ad na večne muke.
Nijedan čovek, čak ni i najgenijalniji i najmoćniji, niti svi ljudi zajedno nikada nisu mogli niti će moći da povrate ono što je Adam izgubio kada je sagrešio u Raju. I šta bi bilo sa nama i sa čitavim ljudskim rodom da Isus Hristos po Svome milosrđu nije došao da nas spase?
Otac Nebeski, Koji nas sažaljeva i ljubi mnogo više nego što smo mi u stanju da ljubimo sebe, poslao nam je, po Svojoj velikoj milosti, Sina Svog Isusa Hrista, zato da bi nas izbavio od greha i vlasti đavola, i doveo u Carstvo Nebesko. Isus Hristos je postao čovek kao i mi, ali bez greha.
Isus Hristos je Svojim učenjem rasterao tamu neznanja i svakojakih zabluda i prosvetio svet svetlošću Jevanđelja. Sada svako ko samo poželi, može da spozna volju Božiju, kao i sredstva i put za postizanje blaženstva (sreće).
Svojim životom On nam je pokazao put za Carstvo Nebesko koje je Adam izgubio; istovremeno, pokazao nam je kako tim putem treba da idemo i stalno nam pomaže na našem putu.
Isus Hristos nas je Svojim stradanjima i smrću iskupio naše dugove Bogu, koje mi nikada ne bismo bili u stanju da otplatimo; nas, koji smo bili robovi đavola i grehova, učinio je decom Božijom. One muke, koje smo mi kao prestupnici volje Božije morali da pretrpimo, pretrpeo je On umesto nas i Svojom smrću izbavio nas je od večne smrti.
Svojim vaskrsenjem Isus Hristos je uništio vrata ada, oduzeo vlast đavolu, pobedio smrt i svima nam je otvorio ulaz u raj, koji je bio zatvoren zbog Adamove neposlušnosti. Stoga od trenutka Njegovog vaskrsenja smrt više ne predstavlja užasnu tragediju, nego je za one koji umiru sa verom i nadom postala prelazak iz sujete i tuge u svetao i radostan život.
Svojim vaznesenjem na nebo On je proslavio ljudsku prirodu i udostojio ju je besmrtnosti.
Konačno, blagodaću Hristovom, zahvaljujući Njegovim zaslugama mi sada možemo da uđemo u Carstvo Nebesko, uz podršku i pomoć na putu ka njemu; to znači da sada svi možemo bez prepreka i istinski da primimo Duha Svetoga i da budemo ispunjeni Njime. Bez Duha Svetoga nemoguće je da idemo putem kojim je išao Isus Hristos.
Da Isus Hristos nije bio na zemlji, niko ne bi mogao da uđe u Carstvo Nebesko. Ali sada svi mi, svako od nas, može lako da uđe unutra; ali ne možemo da uđemo drugačije, nego putem kojim je išao Isus Hristos, dok je živeo na zemlji.
Ne mogu se ni opisati ni zamisliti sva ta velika blaga kojih nas je udostojio Gospod. Reći ćemo samo da svi koji slede Njegove zapovesti udostojavaju života u raju, sa anđelima, pravednicima i svetima, i da će tamo videti Boga licem u lice. Oni će se radovati čistom, neprestanom i večnom radošću, ne znajući ni za umor, ni za žalosti, ni za patnje. Na kraju sveta oni će vaskrsnuti sa svojim telima i večno će da caruju sa Hristom.
Sva ova blaga Isus Hristos je darovao ne samo izabranima, nego svima koji ih žele, bez izuzetka. Put ka spasenju je pokazan, uređen i, koliko je moguće, poravnat. Osim toga, Isus Hristos nam pomaže da idemo tim putem i, da tako kažemo, spreman je da nas Sam povede za ruku. Preostaje nam samo da mu se ne protivimo, da ne budemo tvrdoglavi, nego da se u potpunosti prepustimo Njegovoj volji. Neka nas vodi gde i kako On želi.
Vidite li koliko nas voli Isus Hristos, i kako velika blaga nam daruje?
Šta bi se dogodilo kada bi se Isus Hristos sada iznenada pojavio pred nama na vidljiv način u upitao nas: „Deco moja! Ljubite li vi Mene zbog svega što Sam učinio za vas, i cenite li blaga koja vam dajem?“ Ko od nas Mu ne bi odgovorio: „Da Gospode, ljubim Te i blagodarim Ti!“.
Ako pak i na delu, a ne samo na rečima ljubimo Isusa Hrista i blagodarimo Mu, zar ne bi trebalo da ispunjavamo sve ono što nam On zapoveda? Jer kad čovek zaista ljubi svoga dobrotvora, on svoju blagodarnost izražava time što čini sve kako bi mu ugodio. Ali Isus Hristos od tebe želi samo jednu stvar: da ideš za Njim u Carstvo Nebesko.
Isus Hristos je za nas učinio sve. Zar mi ne možemo da za Njega učinimo jednu jedinu stvar koju On traži? Isus Hristos je sišao sa nebesa na zemlju da bi nas spasao; zar ne bi, Njemu za ljubav, trebalo da želimo da ga sledimo na nebesa? Isus Hristos je radi nas pretrpeo muke i patnje; zar mi nismo spremni da zbog Njega postradamo i pretrpimo makar malo?
Blagosloven je i preblagosloven onaj ko sledi Isusa Hrista kroz čitav svoj život, jer će se zaista naći tamo gde je i Isus Hristos.
Srećan je onaj ko se trudi i pokušava da podražava Isusa Hrista, jer će dobiti pomoć Njegovu.
Ali teško onome ko ne želi da sledi Isusa Hrista i pravda se time da je teško slediti Ga, ili pak nema snage za to, jer se takva osoba lišava blagodati Božije, budući da odbija ruku pomoći Isus Hrista.
No, teško čoveku koji se protivi Isusu Hristu i uporno ustaje na Njega, jer mnogo takvih ljudi je u ognjenom jezeru i gore sa sumporom.

Jedan komentar

  1. Kako je mnogo darova tvojih Gospode, to si pripremio za one koji te ljube i koji se uzdaju u tebe pred sinovima covecjim.Slava nasemu preblagome Spasitelju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *