NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)

PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)

 

PUTOKAZ ZA CARSTVO NEBESKO (KATIHIZIS)
 

 
PREDGOVOR
 
Katihizis svetitelja Inokentija „Putokaz za Carstvo Nebesko“ napisan je na aleutskom jeziku 1833. godine za domorodačko stanovništvo Aleutskih ostrva koja se prostiru od Kamčatke do Aljaske. Kasnije ovaj katihizis je preveden na ruski i samo u periodu između 1839. i 1855. objavljen u četrdeset šest izdanja. Godine 1952. preveden je na engleski i do 1999. objavljen u šest izdanja. Ovo je prvo njegovo celovito izdanje na srpskom jeziku.
Svetitelj Inokentije, Mitropolit moskovski, apostol Amerike i Sibira, bio je bez sumnje jedan od najaktivnijih hrišćanskih misionara svih vremena. Veći deo života svetitelj je proveo u surovom prirodnom okruženju Sibira i Aljaske, uz velika odricanja, u krajnjoj oskudici, imajući pred sobom uvek samo jedan cilj: da što većem broju duša pokaže put ka Carstvu Nebeskom.
„Njegovi misionarski podvizi – piše I. P. Barsukov u predgovoru za prvi tom mitropolitovih pisama – bili su apostolski ne samo po tome što se misionarsko služenje inače naziva apostolskim, nego i po svome duhu i svojoj sili. Poput drevnih ravnoapostolnih prosvetitelja, grčkog cara Konstantina, ruske kneginje Olge, gruzijske carice Nine i kijevskog Velikog kneza Vladimira, on je hrišćanstvom prosvetio velika prostranstva na Tihom okeanu, zatim ruske posede u Severnoj Americi, kao i Kamčatku i Amursku oblast… Njegovo ime postalo je slavno i poštovano. Ne samo svaki Rus kome je stalo do časti i slave otadžbine, nego i svaki kulturan i obrazovani čovek, bio on Englez, Nemac, Francuz ili Amerikanac, sa poštovanjem se klanja pred uzvišenom ličnošću našeg kamčatskog i aleutskog apostola“.
Sveti Inokentije je bio naučnik, moreplovac, istoričar, prevodilac, istraživač novih zemalja, osnivač gradova, graditelj hramova, ali pre svega pastir ljudskih duša. Kao neumoran putnik prevaljivao je hiljade kilometara, ali ne iz radoznalosti ili iz puke želje da vidi svet, nego zato da bi ljudima mogao da pokaže put ka Bogu: „Gospode! – govorio je – Svaka moja želja je pred Tobom i od Tebe, čini Svoju volju u meni i kroz mene. Tvoj sam, Tvoj i hoću da budem svuda i svagda. Čini sa mnom što Ti je ugodno, i u ovom i u budućem životu: neka budem obično oruđe u Tvojim rukama“. No, najvredniji rezultat njegovih misionarskih napora svakako predstavlja to što starosedelački narodi Aljaske i Istočnog Sibira do danas brižljivo čuvaju Pravoslavlje, zajedno sa uspomenom na svog apostola i prosvetitelja.
 
Mladen Stanković
U Herceg Novom, 22. V / 4. VI 2008.
Spomen svetog mučenika Jovana Vladimira

Jedan komentar

  1. Kako je mnogo darova tvojih Gospode, to si pripremio za one koji te ljube i koji se uzdaju u tebe pred sinovima covecjim.Slava nasemu preblagome Spasitelju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *