НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)

ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)

 

ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (КАТИХИЗИС)
 

 
ПРЕДГОВОР
 
Катихизис светитеља Инокентија „Путоказ за Царство Небеско“ написан је на алеутском језику 1833. године за домородачко становништво Алеутских острва која се простиру од Камчатке до Аљаске. Касније овај катихизис је преведен на руски и само у периоду између 1839. и 1855. објављен у четрдесет шест издања. Године 1952. преведен је на енглески и до 1999. објављен у шест издања. Ово је прво његово целовито издање на српском језику.
Светитељ Инокентије, Митрополит московски, апостол Америке и Сибира, био је без сумње један од најактивнијих хришћанских мисионара свих времена. Већи део живота светитељ је провео у суровом природном окружењу Сибира и Аљаске, уз велика одрицања, у крајњој оскудици, имајући пред собом увек само један циљ: да што већем броју душа покаже пут ка Царству Небеском.
„Његови мисионарски подвизи – пише И. П. Барсуков у предговору за први том митрополитових писама – били су апостолски не само по томе што се мисионарско служење иначе назива апостолским, него и по своме духу и својој сили. Попут древних равноапостолних просветитеља, грчког цара Константина, руске кнегиње Олге, грузијске царице Нине и кијевског Великог кнеза Владимира, он је хришћанством просветио велика пространства на Тихом океану, затим руске поседе у Северној Америци, као и Камчатку и Амурску област… Његово име постало је славно и поштовано. Не само сваки Рус коме је стало до части и славе отаџбине, него и сваки културан и образовани човек, био он Енглез, Немац, Француз или Американац, са поштовањем се клања пред узвишеном личношћу нашег камчатског и алеутског апостола“.
Свети Инокентије је био научник, морепловац, историчар, преводилац, истраживач нових земаља, оснивач градова, градитељ храмова, али пре свега пастир људских душа. Као неуморан путник преваљивао је хиљаде километара, али не из радозналости или из пуке жеље да види свет, него зато да би људима могао да покаже пут ка Богу: „Господе! – говорио је – Свака моја жеља је пред Тобом и од Тебе, чини Своју вољу у мени и кроз мене. Твој сам, Твој и хоћу да будем свуда и свагда. Чини са мном што Ти је угодно, и у овом и у будућем животу: нека будем обично оруђе у Твојим рукама“. Но, највреднији резултат његових мисионарских напора свакако представља то што староседелачки народи Аљаске и Источног Сибира до данас брижљиво чувају Православље, заједно са успоменом на свог апостола и просветитеља.
 
Младен Станковић
У Херцег Новом, 22. V / 4. VI 2008.
Спомен светог мученика Јована Владимира

Један коментар

  1. Kako je mnogo darova tvojih Gospode, to si pripremio za one koji te ljube i koji se uzdaju u tebe pred sinovima covecjim.Slava nasemu preblagome Spasitelju.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *