NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
Još o ličnim razlozima
Kada su mi, negde 1992. godine, došle do ruku prve knjige o rokenrolu iz kritičke perspektive, činilo mi se da ne znam gde sam. Odavno sam shvatao da u toj priči nije sve na svom mestu, i da bi štošta moglo da se nađe, samo kad bise tražilo, ali prvo čitanje mi je potpuno „izlomilo“ percepciju. Recimo, knjiga Boba Larsona o roku („Priručnik za one koji slušaju i ne sviđa im se ono što čuju“), prilikom prvog susreta, izgledala je kao niz bliceva fotoaparata, koji su ispali ovako (ovo je zapis iz tog perioda):
>>Poznati istraživač rokenrola Bob Larson je mnogo doprineo upoznavanju načina na koji muzika deluje na čoveka: počev od fiziološkog, preko psihološkog, do teološkog aspekta problema, Larson i njegova ekipa veoma ozbiljno su se suočili sa rokenrolom. I njihov zaključak je jasan: to je, u mnogome, okultistička muzika. Larson ovako iznosi svoje teze:
1. Ako je popularni rok muzičar obuzet magijom i satanizmom, njegov uticaj na omladinu i sledbenike je mnogo veći nego uticaj bilo koga drugog.
2. Muzika može privući Duha Svetoga (primer proroka Davida, koji je sviranjem i pojanjem božanskih himni smiravao cara Saula), a može služiti i u demonskim kultovima kao izraz invokacije zla.
3. Čak i da ne sluša reči, mlad čovek može biti povređen satanskom muzikom, nadahnutom od zloduha.
4. Svako uvučen u slušanje satanske muzike, posredno ili neposredno, služi nečistoj sili.
Evo nekoliko podataka koje Larson objavljuje u svojoj knjizi „Rok: praktična pomoć za one koji ga slušaju, a ne sviđa im se to što čuju“.
– „Stounsi“ sebe osećaju kao spiritističke medijume. Bar tako kaže Ričards, koji veli da im nadahnuće stiže kao na spiritističkim seansama.
– „Kvin“ su, između ostalog, pevali himne homosekualističkom trijumfu; Fredi Merkjuri je rekao: „Na sceni, ja sam đavo… Mislim da bih mogao da siđem sa uma za nekoliko godina.“ (Umro je, znamo, od SIDE.)
-Grupa „Hu“, jedan od poznatijih bendova u istoriji rokenrola, nije bila lišena raznih vrsta ludila. Pit Tauzend, frontmen benda, bio je sledbenik okultiste Meher Babe. Otvoreno kaže: „Baba je Hrist.“ Jednom, dok je meditirao, ušao je u „astralnu projekciju“ i čuo „urlik milijardi ljudskih bića u vrištanju“ (možda iskustvo pakla?) Rodžer Daltri je pornoljub: „Kad si u hotelu, slatka mlada gospođica čini život podnošljivim“, kaže on. Na svom imanju u Saseksu podigao je ogroman spomenik falusu Kit Mun je bio narkoman koji je bio kadar da uzme 25 amfetamina odjednom. Umro je od droge.
– Bez droge, nema rokenrola. Robert Froubs veli da je nemoguće živeti na rok-način, ako se ne koristi droga. Linda Ronštat je rekla: „Bolje pevam kad ufiksam heroin u obe ruke nego kad se prejedem.“
– „Mudi bluz“ su na albumu „In Search of the Lost Chord“ , objavili mnoštvo muzike magijskog tipa. Slušaocu je preporučivano da bulji u geometrijske šare na omotu dok sluša ploču (tzv.“ jantra“, vizuelni ekvivalent mantre), čime se postiže izmenjeno stanje svesti.
– Album grupe „Yes“, „Priče sa topografskog okeana“, bio je nadahnut autobiografijom gurua Paramahamse Joganande .
 
– Neki od „Bič Bojsa“ bavili su se „transcendentalnom meditacijom“ (Majk Louv, na primer).
– Džon Meklaflin je sledbenik gurua Šri Ćinmoja. Kaže za njega: „On je Božansko Biće. Savršenstvo. Milošću Šri Ćinmoja, postao sam svestan prisustva Vrhovnog Bića /…/ Kad dopustim da duh svira u meni, to je silno uživanje. Moja uloga kao muzičara je da svakog učinim svesnim njegove božanstvenosti. /…/ Jedne noći smo svirali, i duh je iznenada ušao u mene, i ja sam svirao, ali to više nisam bio ja“ – Meklaflin je Santanu učinio sledbenikom Šri Đinmoja.
– Bivši „Bitls“ Džordž Harison bio je prvo sledbenik Maharišija, osnivača TMa, zatim član „Hare Krišne“; klanjao se „boginji Kali“, a zatim se okrenuo Sai Babi.
– Satanizam je bio prisutan kod mnogih. „Iglsi“, sledbenici Karlosa Kastanede, snimili su pesmu „Veštičja žena“, a u „Hotelu Kalifornija“ proslavili osnivanje „crkve satane“ Antona Šandora La Veja, čiji se lik nalazi u jednom od prozora na omotu albuma. Mladić iz ove pesme staje u pustinju da bi prenoćio. U hotelu su ga primili, a on nije znao da li je stigao u raj ili u pakao. Na kraju kad treba da izađe, shvata da ne može.
– „Blek Sabat“ je pokrenuo crni talas. Po pisanju „Cirkusa“ od februara 1976. godine: „Oni pokazuju najpakleniju moć nad publikom“Ozi Ozborn, frontmen, kaže: „Ne znam jesam li medijum neke spoljašnje sile. Šta god da je, nadam se da nije ono na šta mislim“ -satana.
– Grupa „KISS“ nazvana je, od strane kritike, „demonima bljuvačima vatre iz rokenrol-pakla“. Džin Simons iz ove grupe kaže: „Ako je Bog pravi, zašto se boji drugih bogova osim Njega? Uvek sam
želeo da budem bog“. Njihova popularnost je bila tolika da je napravljen strip „KISS“. Nastala je čitava industrija: džins, patike, odeća za „Noć veštica“, šampon, sapun, kolonjska voda, šeširi – sve
je imalo oznaku „KISS“. Simons tvrdi da je spavao sa hiljadu žena. Jedan mladić je ubio svog školskog druga, zato što se ovome nije sviđala grupa „KISS“. Stiv Glanc, rok-aktivista iz Detroita, kaže: „To je neka vrsta hitler-roka zbog publike – zbog njihovog ritma, oni hipnotišu publiku. Oni imaju hipnotisanu publiku. Mogu da izađu i kažu: „Dignite ovu zgradu u vazduh!“, i ljudi će je dići u vazduh. Takvu kontrolu imaju“.
– Džoni Mičel se predavala duhu zvanom“ Art“ zbog koga je bila spremna da napusti muškarce.
-Riči Blekmur, bivši član „Deep Purple“ i grupe „Rainbow“, tvrdi da za vreme koncerta vrši astralnu projekciju da bi mogao da lebdi iznad sale.
– Crni bend „Earth, Wind and Fire“ imao je lidera Morisa Vajta koji je verovao da poseduje okultne sposobnosti iz prethodnog života. Pre koncerta, on i članovi benda stali bi u krug i čekali da ih obuzmu „sile“.
– Santana je dodao jedno „n“ da ne bi baš do kraja odao kome se posvetio. Snimio je LP „Abraksas“, u čast paganskog božanstva s glavom petla i rogovima, kao i nogama u vidu zmija.
– Deril Hol bio je sledbenik Alistera Kroulija.
– Na ploči „Stounsa“ „Supa od jarčeve glave“ čuju se krici posednutih demonom u toku vudu rituala.
– „Tendžerin Drim“ su svirali u katedrali iz 13 veka pušeći džoint i mokreći uz stubove…
Život javnih ličnosti utiče veoma mnogo na one koji ih prate. Tako je sa svim popularnim likovima masovne kulture, ne samo sa rok-starovima. Ako, veli Larson, u samo jednoj od „sapunskih opera“ o bogatim i slavnim porodicama, u toku jedne godine bude pet afera, četiri abortusa, tri preljube, dva samoubistva i jedan pokušaj incesta – to se mora odraziti na svest gledalaca. Koliko „sapunice“ ispiraju mozak, vidi se po tome što poneki sluđeni gledalac šalje pakete likovima TV serije, a mnogi proslavljaju njihova fiktivna venčanja, rođendane,itd.
Izgradnja „paralelne stvarnosti“ je najbolji način da se ljudi zaglupe i da ne gledaju šta im svetska manguparija, tzv. „upravljačka elita“, radi u pravoj, sve crnjoj i goroj, stvarnosti.“<< Tako sam mislio 1992. godine.
Tekst nisam objavio nigde. Bilo mi je jasno da moram da ga sistematizujem, da ga „dovedem u red“. Literaturu sam dobijao i iz Amerike, od pravoslavnog Srbina Siniše, koji je, šaljući potreban materijal, mnogo učinio za misiju hrišćanske vere među nama. Razgovarao sam s mladima, držao predavanja. Godine 1995. imao sam niz emisija na jednom lokalnom radiju gde sam govorio o tamnoj strani rokenrola. Tada sam, sa audio-trake, pustio snimke satanističkih poruka urađene „backward masking“ metodom. Bili su tu hitovi poput „Stairway To Heaven“ … Emisije su imale velikog traga. I danas srećem ljude koji su posle njih, počeli da razmišljaju.
Sećam se i nekih predavanja: sa ocem Savom Dečancem i veroučiteljem Predragom Cvetkovićem u Valjevu uz puštanje odlomaka iz filma „Hells Bells“ Erika Holmberga. Godine 1997. učestvovao sam u snimanju serije o sektama „Ribarenje ljudskih duša“ (g. Jokić i „Dunav film“.) Govorio sam o satanizmu u potkulturi. Često sam mladoj publici obećavao knjigu o tome.
Najzad, 1999, posle NATO bombardovanja, monah Mitrofan Hilandarac me je pitao imam li neki rukopis za objavljivanje. Nisam imao celovito delo – bilo je tu nešto napisanih poglavlja, tuđih tekstova, pa i čitava knjižica Ankerberga i Veldona „Činjenice o rok-muzici“…
Skrpio sam od toga zbornik „Od Elvisa do antimadone“. Nisam stigao da se bavim rejvom i novijim fenomenima. Pa ipak, knjiga se čitala, nailazeći i na pohvale i na pokude, i u crkvenoj i u svetovnoj sredini. Čak sam bio udostojen pažnje naše „građanske opcije“ (u Crnoj Gori me, u „Vijestima“, napao Andrej Nikolaidis, kome sam odgovorio u „Glasu Crnogoraca“, a zatim i Dragan Mišković, u „Republici“, kome sam odgovorio drugim povodom.)
Shvatio sam da nisam sasvim zadovoljan onim što sam svojevremeno potpisao. Kad sam pregledao „Od Elvisa do antimadone“, bilo mi je jasno da mnogo toga ne napisanog mora da se napiše. Na kraju, ispala je sasvim druga knjiga, sa novim naslovom.
Moram da priznam da, od doba „raspoređivanja građe“ iz zapisa „Istraživanja Boba Larsona“, do danas nisam mnogo evoluirao u svom shvatanju podkulture roka. To je, u suštini, bila antihrišćanska revolucija, bez obzira na stvaraoce koji se nisu uklapali u „main-stream“ i koji su tražili večne vrednosti. Ako se pogleda duhovni lik rok zvezda, vidi se da su oni bili ili Nju Ejdž vernici okultnog panteizma (od dalekoistočnih sekti do „bele magije“), ili otvoreni satanisti, ili neuspešni u potrazi za Hristom. Bilo je mnogo karikiranja hrišćanskih vrednosti (recimo, hipici su hteli Hrišćanstvo bez odgovornosti i bez ličnosti). Po rečima oca Serafima Rouza, možemo imati saosećanja za žrtve nihilizma; ali većina njih se SVESNO opredelila da potone u ništavilu lažnih vrednosti, pa naše saosećanje to ne sme da previdi – upravo zarad Istine.
Trudio sam se da pišem „sine ira et studio“; kad se poglavlja pročitaju, sve izgleda kao monotono nabrajanje koraka na putu ka bezdanu.
No, za razliku od onoga što je pisano pre desetak godina, želeo sam da ozbiljnije kulturološki kontekstualizujem rok-pobunu, bez koje bi lice čovečanstva bilo drugačije. Imao sam i više literature…
Kakav je ishod novog poduhvata, rasudiće čitalac.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *