NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
RAZLOZI ZA KNJIGU
Zašto?
Knjiga koju čitalac ima u ruci izgleda stiže u pravi čas. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog polemike koja se u Pravoslavnoj Crkvi razvila oko upotrebe rok muzike radi misije pravoslavlja. Čini se da je najozbiljnija polemika na tu temu vođena u Moskvi, na XIV međunarodnim Božićnim predavanjima (kraj januara – početak februara) 2006. godine, na kojima je jedna od tridesetak sekcija nosila naslov „Crkva i omladinska subkultura“. Ključna polemika na sekciji vođena jeoko mogućnosti propovedi na rok koncertima, koju su na sebe preuzeli đakon Andrej Kurajev i iguman Sergije (Ribko), pri čemu se s takvim vidom misije mnogi nisu složili.
Vođena je polemika o mnogo čemu-recimo, o uticaju ritma na čoveka, i ustvrdilo se da u toj oblasti nema ozbiljnih naučnih istraživanja. Profesor Igor Istomin je pomenuo da je ritam u stanju da organizuje ljudsku aktivnost – recimo, burlaci sa Volge su imali svoje pesme o radu koje su im pomagale da obave zadatak.
Zatim je vođena rasprava i o tekstovima rok pesama sa satanističkim sadržajem. Otac Andrej Kurajev je istakao da se ova argumentacija nalaz i u knjizi katoličkog opata Žan Pjera Rožimbala, koji je pisao da mnoge rok pesme, kad se puste unazad, imaju satanističke poruke. Sumnjajući u kompetenciju jednog opata u oblasti roka, otac Andrej je istakao da pesme niko ne sluša unazad. Mada, pod uticajem ekstatično – histerične „Godspell“ muzike, koja je legla u osnovu roka, može doći do nezdravih emocionalnih stanja.
Jerej Maksim Pervozvanski, koji radi s omladinom, u vezi s rok propovedima istakao je da je u staroj Rusiji sveštenik bivao pozvan na svadbu, na kojoj je mogao da prisustvuje dok ne počne igra. Onda bi se udaljavao. Crkva nije ni osuđivala, ni odobravala igru i veselje. Pervozvanski je istakao da postoje tri vrste muzike: nebeska, koju je čovek slušao u raju, tvarna muzika i muzika koju koriste mračne sile. U Grčkoj je bio slučaj da je grupa pravoslavnih monaha napravila rok grupu, s ciljem propovedi među mladima. Sinod Grčke Crkve to je zabranio, jer su pravoslavni u tome videli nesaglasnost sa monaškom praksom, a necrkveni ljudi su mislili da samim tim Crkva odobrava rok muziku. Jedan od argumenata onih koji su tražili uvođenje seksualnog vaspitanja u školama bio je da deca to treba da saznaju u školi da ne bi saznala na ulici. Ali, ako saznaju na ulici, deca će znati da je to uličarski. Dakle, ako omladina sluša rok muziku, ne treba joj odobrenje Crkve. Iguman Sergije (Ribko) govorio je na temu upotrebe muzike u misionarskoj delatnosti. Istakao je da on radi s mladima na rok koncertima i u klubovima, kao i da je organizovao klub u kome nastupaju mlade rok grupe. U klubu se od alkohola služi samo pivo. Otac Sergije smatra da rok muzičari nisu satanisti, nego normalni ljudi, a što se delovanja na podsvest tiče, svaka umetnost deluje na podsvest.
Igor Istomin se usprotivio ovom stavu, ističući da crkveno pojanje u dušu donosi mir, a da čovek ne prilazi Bogu kroz bučni rok, nego UPRKOS njemu.
Vladimir Kremenj, saradnik Državnog radija i televizije, upozorio je: „Poigravanje pravoslavlja sa subkulturom nije nam na korist, i omladina može prestati da uvažava Crkvu.“ Postoji opasnost da se Crkva „posvetovnjači“. Gubi se izvesna granica, i rizikujemo da „pravoslavlje postane jedna od formi religije“, a, u celosti gledano, „zbližavanje Pravoslavlja sa subkulturom je put u ćorsokak“.
Đakon Andrej Kurajev je istakao da rok muziku niko nema nameru da unosi u hram, ali da se u porti može eksperimentisati, i da postoji pravo na grešku. Upućena mu je primedba da takvi eksperimenti mogu dovesti do pogrešnog odnosa prema veri, i tragedije čitavog pokolenja.
Naravno, omladini se može pristupiti na živ i savremen način, i o tome je govorio sveštenik Andrej Bliznjuk, koji je proputovao Rusiju od Moskve do Jakutije. On je rekao da pravoslavni sveštenik ne treba da se udvara mladima koristeći sleng i slične metode. Pokazao je dokumentarne snimke sa svojih predavanja, na kojima se služi savremenom kompjuterskom i video tehnologijom, objašnjavajući mladima život i učenje Crkve. Veoma je važno da se pravoslavlje i omladinska potkultura ne mešaju da ne bi došlo do pogrešnog doživljaja vere.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *