Пут за Нигдину
ЛУЈЗА ЧИКОНЕ, АНТИМАДОНА
Њу Ејџ певачице крајем миленијума
Њу Ејџ је синкретистички окултни покрет врло широких размера, чији је циљ стварање јединствене светске религије (мешавине монотеизма, полотеизма и магије) и јединствене светске државе. Њу Ејџ веровања, од астрологије, преко реинкарнације, до “алтернативне медицине”, већ деценијама су “cool” на Западу.
Крај XX века и улазак у трећи миленијум пробудио је “духовност” код многих певачица. Аланис Морисет је снимила, средином деведесетих, спот за своју песму “Хвала ти”, који се дуго вртео на MTV-ју и у коме је певала, нага у урбаном пејзажу: “Хвала ти Индијо | хвала ти ужасе | хвала ти разочарење | хвала ти ништавило хвала ти јасноћо | хвала ти, хвала ти тишино.” Ваљда је хтела да каже да је достигла нирвану.
Америчка фолк-поп звезда Џуел (jewel-драгуљ) била је позвана да отпева свој хит “Hands” код папе Ивана Павла II, за вечерњу папску мису о римокатоличком Божићу 1998. Праћена сталним оркестром и четрдесеточланим хором, запевала је с пуно оптимизма: “Кад бих могла рећи само једно, рекла бих да смо сви ми ОК… Ми смо Божје очи Божје руке | Божји ум.” Овај пантеизам за масе поздравио је и папа али и милиони верника широм света.
Али, зар ово није deja vu ? Зар нису “Битлси” имали Махаришија за гуруа, а Боб Дилан од хришћанства прелазио (седамдесетих година XX века) на ортодоксни јудаизам?
Године 1995, Џоан Озборн је снимила песму “One of Us” , у којој о Богу говори као” једном од нас” (да, на први поглед, реч је о Христу), али се у споту за песму појављује Кришна.
Већ поменута Аланис Морисет, родом из Канаде, деведесетих је снимила албуме “Jagged Litlle Pill” и “Supposed Former Infatuation Junkie” који су се продали у великим тиражима, и на којима се потрудила да далекоисточну мистику споји са дубинском психологијом. Бог је у човеку и човек нема разлога да плаћа гуруу долазећи из Швајцарске и Америке, да би се просветлио (песма “Баба”).
Елисон Лентини, критичар Њу Ејџа, закључује да је поп политеизам типичан плод развоја индивидуалистичког квазиспиритуализма западног друштва: “Постмодерни одговор на верску догму је окретање обожавању ‘бога у себи’ који је, у ствари, приватно спиритуално искуство.” У том смислу није случајно да је Аланис Морисет заиграла у богохулном филму “Догма” који се изругивао хришћанству свим доступним холивудским средствима.
Већ поменута Џуел Килчер, ћерка бившег мормона, у детињству иницирана у индијанску духовност, следбеница Њу Ејџа, активно је учествовала у политичкој пропаганди Била Клинтона, на његов лични захтев. Појављивала се на конвенцијама демократа, певала америчку химну на Super Bowl-у 1998, била у шоу-програму Опре Винфри, учествовала у свечаној декорацији божићне јелке у Рокфелеровом центру. Наравно, придружила се и медијском магнату Теду Тарнеру и његовој жени, Џејн Фонди, у пропагирању Покрета за нулти прираштај (контрацепција + абортуси = срећна планета). Њене поруке су биле права Њу Ејџ идеологија: “Буди разлика која се разликује: ти си разлика” и: “Вољени смо зато што поимамо”, а за свој, веома продавани, албум “Spirit”, цитат је узела из Плотина: “Нисмо одвојени од духа, а у њему смо.” Човек је божанствен по природи, и то треба да открије. Она цитира америчког мислиоца Џејмса Алена, који је веровао да “када се људски дух успиње и командује, богови су спремни да се покоравају”. У песми “Innocence Maintained” порука је јасна: “Ми смо они којима се ми сами молимо”(“We are that towhich we pray.” ) Џуел је објављивала и поезију.
На том таласу се нашла и Лујза Чиконе, која је, од уличарке, решила да постане кабалистичка “светица”.
Она, која је годинама била културолошки провокатор, померајући границе дозвољеног, пре свега у сексуалној области јавних наступа, после низа филмских улога (Evita, A League of Their Own , Desperately Seeking Susan, итд.) и после постајања најуспешнијом и најбогатијом женском топ-звездом свих времена, 1998. године добила је могућност да се позабави “духовношћу” преко свог денс албума “Ray of Light”. На албуму су се преплели многи утицаји: од јоге и оријенталне мистике до кабале. На омотници албума, упутила је захвалност рабину Ејтану Јорденију једном од учитеља лосанђелеског Кабала центра, веома моћне и богате јеврејске организације из Јужне Калифорније.
Кабала центар постао је познат по ширењу Њу Ејџ верзије јудаизма, учећи богате госте нумерологији, астрологији, реинкарнацији, просветљењу путем созерцања кабалистичке књиге “Зохар”, итд. Центар је себи привукао многе Холивуђане; а Лујза Чиконе се са рабином Јорденијем саветовала и о најповољнијем часу за рађање ћеркице. Тако је антимадона прешла у јудаизам. Додуше, озбиљни рабини су се хватали за главу због Јорденијеве верзије холивудског Њу Ејџ јудаизма. Али, мода је мода. А Чиконеова је увек била модерна, зар не?
На албуму се, у песмама типа “Sky Fits Heaven” , велича новодопско “слеђење сопственог срца” (“I thik I’ll follow my heart | It’s very good place to start” ). Нашла је срећу у свом малом нарцисоидном свету, чија се малограђанска мистика своди на само обоготворење и чекање “уједињене планете”: “She’s got herself a litlle piece of heaven Waiting for the time when earth shall be a sone .”
Милионски тиражи албума значили су да се Лујза, чаробним штапићем медија, из материјалистичке цуре у материјалистичком свету претворила у спиритуалистичку цуру у материјалистичком свету.
Те исте 1998., Лујза Чиконе је учествовала, скупа са Деми Мур, Мартином Шином и Голди Хон, у снимању диска “Дар љубави” по стиховима персијског песника мистичара из 12. века, Џелалудина Румија. Иза “пројекта” је стајао Њу Ејџ гуру бивша десна рука шефа ТМ Махаришија, Дипак Чопра.
Спот Чиконеове из те 1998., за који је добила MTV награду приказивао ју је на сцени окружену играчима у хинду одећи. Иза ње су биле огромне пројекције Кришне, Сарасвати и малог Ганеше, а она је певала санскртску шлоку, да би затим почела да плеше уз свој денс-електронски хит “Ray of Light” . На челу је носила индуски знак чистоте, симулирајући, у споту, сексуални акт с једним од играча.
Рабини традиционалног јудаизма бунили су се против профанације своје религије, коју је Чиконова упаковала у свој имиџ кабалисткиње. Сада се дотична представља као добра мајка и, наравно, вредна пословна жена… Још једна маска на лицу које одржава пластична хирургија.
