NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
Ozi Ozborni „BlekSabat“
„Crni sabat“ je pomerio granice upražnjavanja tame na bini Frontmen grupe, Ozi Ozborn, svojevremeno je opisao njihov početak (Hit Parader , oktobar 1976.): „Počeli smo razvijanjem fascinacije okultnim. Naročito je Tomi čitao svaku knjigu na tu temu do koje je mogao da dođe, Geezer je pisao mnogo bizarnih stihova. Jednog dana je napisao pesmu „Crni sabat“, nadahnutu filmom Borisa Karlofa. Ostalo je, što se kaže, istorija“.
Tomi je Tomi Ajomi, gitarista „Black Sabbath“ , a Geezer je Teri Batler, basista i pisac tekstova. Momci su poticali iz siromašnih radničkih porodica, imitirali „Stounse“, a slavu počeli da stiču uz mračne stihove svoje pesme: „Tamo sedi satana /Smeši se/ Gleda kako plamenovi ližu sve više/ O ne, Bože, pomozi mi“ („Black Sabbath“ ); ili: „Sad si sa mnom/ Pod mojom vlašću/ Ljubav nam je sve jača/ Svakog časa/ Gledaj me u oči/ Videćeš ko sam/ Ime mi je Lucifer/ Uzmi me za ruku, molim te“ („Nativity inBlack“ ).
Batler se sećao: „Odgajen sam kao katolik i stvarno sam verovao u đavola. Postojao je nedeljni časopis „Čovek, mit i magija“, i sav je bio o satani i tim stvarima, pa sam počeo da ga čitam. To i knjige Alistera Kroulija i Denisa Vitlija, naročito „Đavo izjahuje“ koja je trebalo da bude obična priča, ali je više izgledala kao priručnik za sataniste“.
Posle susreta s jednom utvarom, Geezer se uplašio, pa je smanjio dodir s okultnom literaturom. Uostalom, pesme poput „Crnog sabata“ govorile su o STRAHU OD SATANIZMA, ali publika nije ozbiljno shvatala reči. Želeli su satanistički bend, i dobili su ga.
Grupa je izjednačavala licemerne hrišćane i sataniste, crne magove i zle političare: takve su bile poruke njihovih pesama.
Tomi Ajomi je govorio: „Mi smo na Božjoj strani. Ali ponekad verujemo da je satana Bog“.
Osamdesetih, Ozi Ozborn se osamostalio i krenuo „shock rock“ putem. Snimio je LP „Blizzard of Ozz“ , i počeo da na koncertima otkida glave slepim miševima ili golubovima. Mokrio je pri susretu sa predstavnicima „CBS Records“, lečio se u bolnicama. Njegov saradnik, dvadeset šestogodišnji gitarista Rendi Rouds, poginuo je… Albumi „Lajanje na mesec“, „Dnevnik ludaka“ i slični prenosili su atmosferu ludila i sloma svih vrednosti.
Na sudu, Ozi je poricao da je ubio slepog miša, i tvrdio da je otkinuo glavu mrtvom golubu. Udruženja roditelja su ga tužila, ali je on pokazivao kako se njegovi mali sin i ćerkica smeju kad ga vide u vampirskom rok nastupu na bini. Za to vreme, davao je izjave koje će prodavati ploče:
1. „Rekao bih da mi je album raznovrstan. Jedna od pesama je o onom tipu Krouliju Taj čovek je bio fenomen svog doba…“
2. „Osećam kao da sam sreo đavola. Osećam kao da sam mu nekad bio sluga“.
3. „Proveo sam tri godine u kasapnici, koljući krave, svinje i tako to. Bilo je prilično bizarno – probao sam sve načine ubijanja životinja“ (Zatim ide priča o tome kako je pio svinjsku krv.)
U novembru 1985, jedan roditelj je tužio Ozborna, jer mu se sin ubio slušajući „Suicide Solution“ , pesmu o samoubilačkom „rešenju“. Sud je (naravno!) oslobodio Ozija svake krivice. Show must go on !

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *