NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
Zvona pakla
Američki istraživač Erik Holmberg snimio je nekoliko dokumentaraca o uticaju mas-medija na savremenog čoveka. Među njima se naročito ističe dvosatni film „Zvona pakla“, koji se bavi rokenrolom.
Govoreći o fizičkom uticaju koji muzika ima na živa bića, Holmberg ističe da zvuk može da zgusne belančevine u tečnoj sredini. Ogledi su pokazali da biljke odlično reaguju na klasičnu muziku -uz nju rastu brže i bolje; isto tako, utvrđeno je da hevi metal muzika ne samo da može da uspori rast biljke, nego i da je ubije. Takođe, zna se da se glodari mnogo teže snalaze u lavirintima ako im se pušta hard rok.
Uticaj muzike na dušu, naravno, još je veći; auditorni nervi nisu slučajno najbrojniji u našem organizmu. Muzikolog Dejvid Teno je s punim pravom zaključio: „Muzika je jezik svih jezika. Može se reći da nijedna druga umetnost nije kadra da tako snažno pokreće i menja svest.“ Jedan drugi stručnjak, Edi Menson, izjavio je: „Muzika se svuda koristi da oblikuje ljudski um. Ona može biti moćna poput droge… A i mnogo opasnija, jer manipulisanje muzikom niko ne shvata ozbiljno.“
Zar Hendriks, u intervju u časopisu „Lajf“ 1969. godine nije rekao da sve može da kaže muzikom? Vraćajući ljude u njihovo prvobitno stanje, dovodeći ih do najslabije tačke, u podsvest im, veli Hendriks, usađujete sve što želite da kažete.
Kad se o muzici govori, treba se setiti da su Muze bile boginje zaštitnice raznih umetnosti i veština, i pokroviteljke nadahnuća. O tom nadahnuću, rokeri govore na razne načine, a veoma često kao pravoj OPSEDNUTOSTI NEKIM DUHOM. Tako je Džoni Mičel tvrdila da je ključeve za svoj „hram kreativnosti“ dobila od duha po imenu Art, Džon Meklaflin je počeo da svira bolje od kako je neki duh ušao u njega, Angus Jang iz AC/DC je tvrdio da ga na bini poseda neko ko njime upravlja u toku koncerta…
Kakvi su to duhovi?
Ako znamo da je Bog-Duh (Jn.4,24), pun ljubavi i premudrosti, i daje čovek duhovno biće, stvoreno po obličju Božjem (Post.1,27), i da Otac nebeski očekuje da mu se ljudi obraćaju u Duhu i istini (Jn. 4, 23), jasno je da muzika koja slavi takvog Duha mora da bude ispunjena ljubavlju, svetlošću i blagodaću, a njeni tvorci radosnii puni utehe koju prenose na druge.
Ali, naravno, ima i drugih duhova. Apostol Pavle jasno kaže da postoji „duh ovoga sveta“; on je „knez koji vlada u vazduhu“ i „dejstvuje u sinovima protivljenja“ (Ef.2,2). Taj duh je u nepravednoj pobuni protiv Boga, i na svoje sledbenike navodi osećanja tame, mržnje i očaja. Dok se Bog trudi da spase čoveka, đavo nastoji da ga porobi i upropasti. Holmberg kaže: „Bojno polje je pre svega ljudski um. Satanina strategija je danas pomoću raznih tehnika ispuni lažima, da nas ubedi da je crno belo, a zlo dobro. Da opravda greh i zaslepi nas u našoj potrebi za Spasiteljem. Da iskrivi naše viđenje Boga i izbriše ili trivijalizuje naše viđenje satane, uveravajući nas da on ili ne postoji ili da je lik iz crtanog filma sa crvenom pidžamom. Prosto – njegov cilj je da zaslepi um neverujućih tako da ne vide svetlost Hristovu (2. Kor. 4, 4). Pošto ima moć nad srcima ljudi, muzika je među najjačim od tih tehnika. Važno je primetiti da i Sveto Pismo i crkveno predanje ukazuje na to da satana ume da koristi muziku i da je on, pre svega pada, bio jedan od anđela koji su pesmom slavili Boga na nebu.“
Mržnja mnogih rokera prema Hristu jasno pokazuje njegovo pravo poreklo. Jer je upravo Hristos oduzeo vlast satani, koja je, do Vaskrsenja Spasiteljevog, bila neograničena. Šandor La Vej ga, u svojoj „sataninoj bibliji“, naziva „knezom zla i carem robova“. A rokeri su tu mržnju satanističkog porekla nastavili da upražnjavaju… Holmberg navodi čitav niz primera: Nina Hagen, nemačka pankerka, na albumu „Nunsexmonkrock“, pored pesama o reinkarnaciji i veštičarstvu, ruga se bezgrešnom začeću i rođenju Hristovom. Grupa „Džeferson Erplejn“ ima pesmu „Sin Isusov“ koja je puna je svetogrđa (mnogo pre „Da Vinčijevog koda“, u njoj se govori da je Isus bio „oženjen“ Marijom Magdalinom, i da je“imao potomstvo“).
Džon Lenon je bio Hristofob . Prilikom posete Nemačkoj, na Veliki Petak, Lenonje na balkon svog apartmana („Bitlsi“subili na turneji) okačio lutku raspetog Hrista u prirodnoj veličini, a zatim počeo da gađa časne sestre, koje su taj prizor zapanjeno posmatrale, kondomima punim vode.
Grupa „Ludichrist“ je pevala da je Hristos – „samo čovek“, i da je sve to s Njim bila laž i obmana. „Merciful Fate“ su ispovedili su: „Poričem Isusa Hrista Obmanjivača i odričem se hrišćanske vere.“
Bilo je i podsmeha Tajnoj Večeri, na kojoj je Gospod Svojim učenicima dao Sveto Pričešće. Grupa „MDC“ na albumu „Milioni prokletih hrišćana“ rugala se Hristovoj krvi povezujući reči o Evharistiji sa reklamom za pivo. Album grupe „Veštice“, pod naslovom „Krv na snegu“, na koricama je imao demona koji svira violinu nad prolivenom krvlju Gospodnjom.
Grupa „Coven“ je, sasvim u skladu s duhom La Veja, pevala: „Božji Sin se kaje zbog vaših greha i dušu vam osuđuje na pakao. Molite se da vam satana oprosti kad vaš Bog bude propao. Oni koji se mole davno umrlom Bogu, umreće. Vaš Bog je mrtav, a sad je red na vas. Konačno satana vlada“. Grupa „The Cars“ u spotu za pesmu „To je čarolija“ izrugivala se Hristovom hodanju po vodi.
Satanisti mrze krst, oruđe ljudskog spasenja, i neprestano ga ismevaju Šandor La Vej je u „satanskoj bibliji“ jasan: „Pogledajte raspeće! Šta ono simbolizuje? Bledog nesposobnjakovića obešenog na drvo.“ Holmberg kaže: „Suptilniji i preovlađujući način ruganja je nošenje krsta uz činjenje dela koja su Hrista raspela. Milioni mladih ljudi ne misle ništa o tome što nose krst oko vrata ili kao minđuše, dok se bave svim i svačim, od seksualnih perverzija do narkomanije. Zbog takvih greha, Gospod je Sebe žrtvovao na krstu, da bi ljudima omogućio da se zla oslobode. Kako satana uživa u ironiji! Ova vrsta obesvećenja sve je češća u roku – krst je najomiljeniji nakit zvezda! Izgleda da što je roker izopačeniji, to je veće, češće i ospesivnije njegovo usredsređenje na krst.“
Prins je nosio krst u svim mogućim prilikama, pevajući o svim mogućim vrstama seksualnih „uživanja“. Lujza Čikone je 1995. izjavila da su „raspeća seksi jer je na njima nag muškarac“, a Bili Ajdol je u svojim spotovima raspinjao polunage devojke. Tu je i ruganje krstu kroz njegovo obrtanje (obrnuti krst je znamenje satanizma.) Recimo, ideolog „Seks Pistolsa“, Džoni Routn, dizajnirao je majicu s obrnutim krstom, likom Hristovim i natpisom „Uništi“. Majicu je, na turneji „Stounsa“, nosio Mik Džeger 1981. Grupa „Blue Oyster Cult“ koristila je obrnuti znak pitanja, satanistički znak sumnje u iskupljujuće delo Hristovo. U jednoj pesmi sa albuma „Mirror“, unazad je snimljena poruka koja glasi „Naš otac koji je na nebu-satana…“
Krst je, svakako, unapred predodređen da bude granica kojom se, u ovom i onom svetu, dele dva carstva. Jer, za one koji ginu, krst je ludost ( jurenje za zadovoljstvima i izbegavanje bola, kaže Sveti Maksim Ispovednik, sav je smisao života onih kojima Bog ne treba), a za one koji se spasavaju (koji, po Njegošu, i znaju da „vaskrsenja ne biva bez smrti“) on je sila Božja (2. Kor. 1,18).
Mržnja prema Tvorcu sastavni je deo satanizma. U „satanskoj bibliji“ LaVej kaže: „Gledam u staklaste oči vašeg Jehove… Podižem svoju sekiru i razbijam njegovu crvima izjedenu lobanju.“ „Venom“ u pesmi „Dobrodošli u pakao“, u duhu La Veja, uzvikuje da traži smrt Boga. Trans seksualac Vejn Kaunti poziva da se „sruše vrata raja i da se Bog gleda pravo u oči“ (to je, naravno, potežak posao, pogotovu za sataniste, jer Njegove su oči kao plamen ognjeni (Otk 1, 14)).
Bog se optužuje za sva zla ovog sveta („neuspelog“, zar ne?) Nije kriv čovek koji je raj pretvorio u košmar;“kriv“ je Bog Ljubavi koji je svet stvorio. „Depeche Mode“ su pevali: „Ne bih želeo da delujem svetogrdno, ali mislim da Bog ima bolestan smisao za humor, i kada umrem očekujem da ću Ga videti kako se smeje.“
Grupa „Ecstasy“ je u pesmi „Blagi Bože“ rekla sve što se moglo reći na tu temu, u pesmi koja se okreće Svetom Pismu:
„Blagi Bože, ne znam da li si primetio,/ali Tvoje ime se često pominje u ovoj knjizi./ Ti ludi ljudi su to napisali, valjalo bi da pogledaš./ I svi ti ljudi koje si ti stvorio veruju da je to đubre istina,/ E, ja znam da nije, a znaš i ti./…/Neću da verujem u raj i pakao, / svece i grešnike, niti u đavola,/ biserne dveri i trnovu krunu/ uvek nas ljude izneveravaš, / šalješ nam ratove, ubijaš bebe / ljudi nestaju na moru da ih nikada ne nađu/ i svuda je na svetu isto, / patnja koju vidim pomaže mi da shvatim,/ Otac i Sin i Sveti Duh/ samo su nečija nesveta prevara.“
U spotu, jedan ludak užarenih očiju seče drvo koje simvolizuje krst i hrišćansku veru.
Jasno je zašto u takvom svetu postoje grupe poput „Christian Death“, koje pevaju: „Jedini dobar hrišćanin je mrtav hrišćanin.“ I jasno je šta bi se desilo da su otpevali: „Jedini dobar Jevrejin je mrtav Jevrejin“ ili: „Jedini dobar musliman je mrtav musliman.“
Čak je i Eni Lenoks, svojevremeno pevačica „Juritmiksa“, bila vrlo jasna, odbijajući svaku vrstu hrišćanske propovedi: „Rođena sam u prvobitnom grehu, /kao prvobitni greh./I da sam dobijala račune za ono što sam učinila, dosada bi to bilo brdo para/… Nemoj se petljati sa propovednikom.“
Holmberg veoma čvrsto stoji iza teze da ako čovek sumnja šta je srž rok-subkulture, treba da pogleda njene plodove. Hristove reči o POZNANJU PREMA PLODOVIMA ključne su za shvatanje ove teme. Ako Duh Božji čoveku daruje ljubav, radost, mir, dobrotu i uzdržanje, onda su „darovi“ satane gnev, strah, nemiri pohota. Smrt i uništenje su na kraju takvog puta, koji je u pesmi „Stounsa“ „Simpatija za đavola“ predstavljen kao put nekog „koje bog a ti prepun dobrog ukusa“.
Smrt nije snalazila samo premlade rok zvezde. Ona je sastavni deo opšte scenografije. Ne samo urlanje, šutiranje i samonagrđivanje, nego i ubistva i samoubistva na koncertima; ne samo imitiranje razaranja, nego i razaranje, pravo i nepatvoreno…
Reč je o oživljenom paganizmu. Nisu se rezali na bini samo Igi Pop, Elis Kuperi Sid Višiz; mnogo pre toga, u doba proroka Ilije, rezali su svoju kožu i žrtvovali svoju krv žreci paganskog boga Vaala, protiv kojih je Ilija ustao (I. Car. 18, 26-28). Mada ljudi koji sebe ranjavaju ne znaju ništa o Vaalu, očito je da im je duh isti.
Muzika puna tame ne može da prođe bez posledica. Zloglasni masovni ubica iz Kalifornije, Ričard Ramirez, sebi je dao ime „Noćno vrebalo“ (Night Prowler), po jednoj od pesama AC/DC. Tom pesmom se nadahnjivao pre odlaska u krvave pohode. Na sudu je izjavio da se ne kaje, da je satana gospodar sveta, i da obračun tek predstoji.
Godine 1988. SAD su sezapanjile zločinom koji je počinio 14-godišnji dečak Tomi Saliven; on je izviđačkim nožem iskasapio svoju majku, a zatim ubio i sebe. Dete se nije drogiralo. Niko nije znao zbog čega je to uradio. Međutim, kad su ušli u njegovu sobu, imali su šta da vide: Saliven je, slušajući hevi metal, počeo da se zanima za satanizam, i, na kraju, prineo majku i sebe na žrtvu đavolu. Prethodne, 1987, uhapšen je Geri Hednek, masovni ubica i ljudožder iz Filadelfije, koji se takođe nadahnjivao hevi metal okultizmom. Holmberg, međutim dodaje: „Ne kažem da će vas, ako slušate hevi metal, đavo navesti da ubijete svoju majku. Osobe o kojima je reč imale su i druge probleme osim zaljubljenosti u rokenrol. Setimo se, ipak, da je glavni cilj satane da vas odvuče u pakao sa sobom. Ako vas navede na ubijanje u njegovo ime, to je šlag na torti. Ali glavni cilj mu je da vas odvoji od Onoga Koji može da vas izbavi od pakla – od Hrista.“
Pored ubistva satana, prvi samoubica, navodi i na samoubistvo (drugi po redu uzročnik smrti kod mladih na Zapadu.)
Rok bendovi se nisu stideli da i o tome pevaju; recimo, „Metallica“ („Fade to Black“): „Život će izgleda nestati./ Izdana udan lutam sve dalje./ U sebi se gubim./ Niko i ništa mi više nije važno./ Izgubio sam volju za životom./ Ništa više ne mogu da dam./Zamene ničeg više./ Treba mi kraj da me oslobodi.“
Razvijajući hedonizam kod mladih i uništavajući veru u večni Smisao, subkultura roka je doprinela da momci i devojke imaju jako nizak prag bola. Razlog za samoubistvo mogu biti loše ocene, beg od stvarnosti, neuzvraćena ljubav. Trpljenje i samokontrola se više ne upražnjavaju. Dr Mark Rozenberg se 1988. obratio američkom Udruženju suicidologa sledećim upozorenjem: „Smatralo se da kod prevencije mladalačkih samoubistava treba lečiti depresiju. Sa ovom decom to nije slučaj. Ove mlade samoubice su nadasve impulsivne i iživljavaju svoje fantazije, a nisu toliko klinički depresivni.“ Dakle, skok u ponor doživljavaju kao herojski čin. Jer „hoće sad i hoće sve“.
Tu je, naravno, i propaganda droge. Droge su, još iz antičkog doba, bile povezane sa vradžbinama i gatanjem. Džordž Harison je, svojevremeno, opisao put kojim je stigao do Mahariši Maheš Jogija, osnivača transcedentalne meditacije: „Kad sam bio mlađi, uz efekte LSD-a koji su otvorili nešto u meni 1966… Moju glavu preplavile su misli koje su me dovele do Jogija.“
Grupa „Grejtful Ded“ takođe je bila bend koji reklamira upotrebu marihuane i LSD-a, upravo kao mističkih puteva „ka Bogu“. Džeri Garsija je govorio: „Ne poričem da je bilo trenutaka kada sam se preobražavao, kada je Bog iznenada govorio kroz moje strune…“ O Robertu Smitu iz grupe „Cure“ rok kritičari su pisali: „On često dobija svoje najmračnije ideje za pesme u košmarima posle pijanki. Čitav album „Head On the Door“ napravljen je u takvom stanju.“
Naravno, povremeno se pokreću kampanje tipa „Rok protiv droge“. Komičar Sem Kinison je, povodom takve kampanje, uzviknuo: „To je kao hrišćani protiv Hrista – rok je stvorio drogu.“
Razaranje Bogom blagoslovene polnosti takođe je obavljeno putem rokenrola. Jer, kako reče režiser spotova, Marti Kolner: „U rokenrolu se sve vrti oko seksa…“ Svih „vrsta“ seksa… Sidni Loper je, „slatkim glasom“, pevala himnu masturbaciji, „She Bop“ , u kojoj „emancipovano“ tvrdi: „Kažu mi da je bolje da prekinem ili ću oslepeti.“ Jer, kako reče La Vej u „sataninoj bibliji“: „Satanizam pozdravlja svaku vrstu seksualne aktivnosti“. Tako se dolazi i do omiljene De Sadove maštarije – kombinacije seksualnosti i nasilja. Tako su „Guns’N’Roses“ u jednoj od svojih pesama, sa albuma snimljenog 1988, klicali: „Vezanih ruku i nogu za zid./ Budi moja gumena devojka/ i uradićemo sve što želimo.“ Album grupe „Motley Crue“ pod nazivom „Đavolova senka“ imao je i ovakve stihove: „Nisi žena, nego kurva/ Osećam mržnju /E, sad te ubijam/ Gle, kako ti je lice pomodrelo…“
Naravno, zar bi moglo bez pederastije? Grupa izopačenika, „The Frogs“, objavila je album na kome se vidi dečak sa ružičastim trouglom – simbolom militantnih homoseksualaca. Na ploči je pesma „Okupite se oko Spasitelja broj 2“. Pevač govori o budućem svetu u kome će deca napustiti i crkvu i okupiti se oko njega kao „novog mesije“. Sve se završava porukom: „Deca ne treba da brinu/ kad su sa mnom./ Bacite svoje Biblije, deco/ i dođite ovamo/ kod Spasitelja broj 2.“ Drugi bend homoseksualaca, „Frankie Goes To Hollywood“ , na jednom od svojih albuma prikazao je Nojevu baraku kao muški polni ud…
Rokenrol je takođe uvek predstavljan kao umetnost pobune. Bleki Louels je svojevremeno izjavio: „Rokenrol je agresivna umetnost, čisto neprijateljstvo i agresija. U to verujem kao u religiju“ U emisiji povodom dvadesetogodišnjice izlaženja časopisa „Rolling Stone“ jasno je rečeno: „Rokenrol je to i takav treba da bude. Da te udari pravo u glavu. Ne mislim da lomi noseve, nego da deci poruči ono čega se odrasli groze. Da se odraslima smuči.“
U jednoj svojoj pesmi Roni Džems Dio bio je više nego jasan: „Velika crna ovca gleda u mene, | kaže: „Znam gde bi trebalo da budeš“. | Reče mi:“Pođi za mnom i daću ti uživanje, | ali prvo moraš da goriš, da goriš, da goriš u ognju“ Kada mu se obratila mala bela ovca s predlogom da treba da bude na nebu Dio joj je, u pesmi, rekao: „Odlazi“, i opredelio se za crnu ovcu hedonizma.
Simboli vezani za satanizam stalno su prisutni u životu i radu rokera – naročito pentagram, i naročito obrnuti pentagram. Često se koristi i „Il Kornuto“, dva podignuta prsta koja označavaju đavolje rogove. Holmberg kaže: „Satanističke roge najčešće se sreću kod rok obožavalaca. Nesumnjivo, ogromna većina mladih ne zna o čemu se tu radi /…/ Duhovne sile mogu jako uticati na čoveka, a da on nije ni svestan toga…“
Poslednji stihovi već pomenute Diove pesme glase: „Bolje da budem kralj dole nego rob gore/ radije bih bio slobodan u mržnji nego zarobljen u ljubavi/ Čuli ste moje upozorenje, ali niste naučili 666…“ Tri šestice, znak antihrista iz Otkrivenja Jovanovog, pojavljivao se mnogo puta i na omotima albuma i u naslovima pesama. Hijeroglif sa naslovne strane albuma “ Led Cepelina“, najčešće čitan kao „Zoso“, po Pejdžovom priznanju označavao je stilizaciju broja 666.
Hevi metal je odavno ogrezao u kultu zla. Dovoljno je čuti otvoreni priziv grupe „Possesed“ („Posednuti“), u pesmi „Iza vrata“: „Lucifere, čuj me, molim se na žrtveniku / čujem zvuke ludila/ Gospodaru pijem nesvetu vodu/ sačuvaj me od muka koje me dozivaju.“ Osamdesete godine XX veka donele su uspon „Dark rock“ pravca. Grupe poput „The Cure“ „Bauhaus“, „Christian Death“ , „Sisters of Mercy“, „Lords of The New Church“ , „The Smiths“ kombinovale su elemente panka, „novog talasa“, pa čak i klasične muzike, sa otvorenim satanizmom. Piter Parfi iz „Bauhausa“ pojao je na latinskom i unapred i unazad crnu misu. U jednom časopisu opisan je njegov „stvaralački postupak“ u tom trenutku: „Piter je skupio poslednju snagu za završni napor. Kao da je iznenada bio posednut demonima, čitava bujica smrdljive tvari pokuljala je iz njegovih usta nalik na bljuvotinu… Kasnije su ih zli dusi bukvalno isterali iz tamnog studija, nagoneći ih da se osvrću i nervozno smeju dok su izlazili na ulicu.“
Dajamonda Galas, alternativna rokerka, čiji je glas korišćen kao glas posednute u filmu „Zmija i duga“, „završila je litanije satani“ (po Bodlerovim stihovima) željom da njena duša, skupa sa satanom, jednom počiva pod drvetom znanja. Ceo njen album, „Božanska kazna“, sastoji se od sablasnog recitovanja stihova Starog Zaveta, da bi u jednom trenu dotična uzviknula: „Sono L’ antikristo“ („Ja sam antihrist“).
Stara priča o roku i vuduu u Holmbergovom filmu ispričana je sa puno podrobnosti. Vudu-kult bio je drag mnogim rokerima. „Fleetwood Mac“ ne samo da su koristili vudu-ritmove, nego je njihov bubnjar nosio i obrednu vudu-odeću Drevni vudu-simboli korišćeni su na albumu „Supa od jarčeve glave“, grupe „Rolling Stones“ .
Jedan od poznatijih vudu-slučajeva je slučaj Džimija Hendriksa. Njegov saradnik, koji je udarao u naročitu vrstu bubnjeva, zvao se Kvazi Dzidzurnu, i bio j e sin vudu-vrača iz nekog sela u Gani. Jedna od prvih stvari koju je Kvazi primetio bila je istovetnost mnogih obrednih ritmova koje je primenjivao njegov otac i ritmova koje je Hendriks upražnjavao uz gitaru. Obred vudošija, kojim je u Gani prizivan Oksun, bog groma i munje, bio je veoma dostupan Hendriksovoj gitarskoj veštini.
Hendriks je, poput šamana, bio opsednut nekakvim duhovima. Njegov menadžer i producent, Alan Daglas, i Fejn Pridžon, dugogodišnja „prijateljica“, svedočili su o tome; „On je verovao da posednut, da su ga zaposeli neki duhovi“, veli Daglas. „I ja sam verovao u to. Nije voleo da o tome razgovara, ali je stvarno verovao u to. Stalno se rvao s tim.“ A Fejn Pridžon dodaje: „On je stalno govorio o đavolima i da nema kontrolu nad sobom. Nije znao šta ga tera da radi onako kao što radi, da govori ono što je govorio. Izgledalo mi je kao da pati, kao da ga nešto razara. Kao da je posednut nečim stvarno zlim.“
Dejvid Brn iz „Talking Heads“ se takođe veoma zanimao za vudu-ritmove. U periodu saradnje sa Brajenom Inoom, snimili „My Life In The Bush of The Goats“ ; imao je i pesmu o demonskoj opsednutosti, pod naslovom „Duh Jezavelje“. Brn je uradio i dokumentarni film „Ile Aje“,o kultu urođenika koji spaja vudu i rimokatolicizam. U intervjuu datom tim povodom, Brn je svedočio:“ Ako pogledate istoriju američke pop muzike, u njoj se stalno sreću skriveni elementi joruba vudua. Tu je ritam kao i senzibilitet u stihovima.“
U vezi sa pričom o „backward masking“ , Holmberg iznosi veoma ozbiljnu tezu kad je u pitanju pesma u kojoj se s jedne strane čuje jedna, a s druge druga uglavnom satanistička poruka. Holmberg kaže: „Da bi to bilo namerno, pevač mora da peva tačno određene reči na tačno određen način. Niko nije toliko pametan, a to su mnogi muzičari i producenti posvedočili. Pod dva: slučajnost Ovo ne samo isključuje logička verovatnoća, nego i činjenica da su sve ovakve poruke demonske. Zaista, jedino logično objašnjenje je da je reč o duhovnom poreklu ovakvih poruka. Neke bestelesne, inteligentne sile, natprirodnih moći, povremeno su u stanju da upravljaju muzičarima, baš kao što smo mi u stanju da sviramo na instrumentima.“
Poigravanja sa spasenjem su više nego opasna. Kako je u „Pismima Kusog Repatome“ zabeležio K. S. Luis: „Najsigurniji put u pakao je onaj koji ide postepeno – blaga padina, mekana pod nogama, bez naglih zaokreta, bez putokaznih kamenova, bez saobraćajnih znakova.“
Holmberg upozorava da ključ satanizma nije u pijenju krvi i ritualnim žrtvama – to je spoljašnji čin nečeg mnogo dubljeg: SAMOOBOTVORENJA La Vej u „sataninoj bibliji“ kaže: „Jedna od ključnih tačaka satanizma je postizanje sopstvene božanstvenosti u skladu sa sopstvenim potencijalom. Stoga su svaki muškarac i žena bog ili boginja u satanizmu.“
Nije slučajno rečeno da je „pobuna kao greh vradžbina“ (1. Sam. 15, 23).
Holmberg je trezven: „Naravno, nema ničeg lošeg u pevanju o ljubavi, ukoliko nije reč o uslovljenoj i sebičnjačkoj ljubavi, koju populariše današnja rok muzika. Nema ničeg lošeg ni u pevanju o miru i brizi za svet. Sve su ovo vrline o kojima je učio Gospod Isus Hristos. Nema ničeg čak ni u pevanju o smrti i očaju, sve dok se to radi u okviru istine i spasonosnosti Božje. /…/ Hevi metal se ovome ruga, a pop muzika to ignoriše (što je, možda, još gore).“
Na kraju, Holmberg podseća da se ne mogu služiti dva gospodara (Mt.6,23).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *