NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
Rembo-genije kome se smučilo
Artir Rembo iz Šarlvila bio je čudo: svu svoju poeziju, koja je značila pravi prevrat u istoriji književnosti i zauvek ukazala na neobrativost puta kojim je krenuo Bodler, napisao je od četrnaeste do devetnaeste godine; ondaje zauvek odbacio poeziju i pobegao u Afriku, da bude trgovac oružjem, i da, početkom četvrte decenije svog života, umre od gangrene u marseljskoj bolnici. Kao šesnaestogodišnjak, pobegao je od brižne majke iz provincije u Pariz, pravo u grotlo… Tu, između ostalog, sreće neuravnoteženog i alkoholu sklonog pesnika Pola Verlena, s kojim stupa u sodomitsku vezu. Dolazilo je do čestih svađa i sukoba; na kraju, Verlen je pucao na Remboa i lakše ga ranio, pa je dopao zatvora. Posle zbirki pesama u prozi, „Iluminacije“ i „Godišnje doba u paklu“, Rembo napušta pesništvo i odlazi u Afriku. Njegov odnos prema pesništvu najdublje je iskazan u „Pismu vidovitog“. Da bi se došlo do novog, treba se truditi na „sistematskom rastrojavanju svih čula“. Pesnik treba da svesno radi na svojim porocima, da bi dotakao dno postojanja i odatle crpeo nadahnuće iza svoja istraživanja: on se, po Rembou, povlači da bi gajio „svoje bradavice“.Mnogi rokeri su živeli poput Remboa – sistematski rastrojavali svoja čula i tonuli u tamu, koristili droge i alkohol, bili polno izopačeni… Ali, malo kome se to istinski zgadilo.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *