ПУТ ЗА НИГДИНУ

 

Пут за Нигдину
 

 
Рембо-геније коме се смучило
Артир Рембо из Шарлвила био је чудо: сву своју поезију, која је значила прави преврат у историји књижевности и заувек указала на необративост пута којим је кренуо Бодлер, написао је од четрнаесте до деветнаесте године; ондаје заувек одбацио поезију и побегао у Африку, да буде трговац оружјем, и да, почетком четврте деценије свог живота, умре од гангрене у марсељској болници. Као шеснаестогодишњак, побегао је од брижне мајке из провинције у Париз, право у гротло… Ту, између осталог, среће неуравнотеженог и алкохолу склоног песника Пола Верлена, с којим ступа у содомитску везу. Долазило је до честих свађа и сукоба; на крају, Верлен је пуцао на Рембоа и лакше га ранио, па је допао затвора. После збирки песама у прози, “Илуминације” и “Годишње доба у паклу”, Рембо напушта песништво и одлази у Африку. Његов однос према песништву најдубље је исказан у “Писму видовитог”. Да би се дошло до новог, треба се трудити на “систематском растројавању свих чула”. Песник треба да свесно ради на својим пороцима, да би дотакао дно постојања и одатле црпео надахнуће иза своја истраживања: он се, по Рембоу, повлачи да би гајио “своје брадавице”.Многи рокери су живели попут Рембоа – систематски растројавали своја чула и тонули у таму, користили дроге и алкохол, били полно изопачени… Али, мало коме се то истински згадило.

Comments are closed.