NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
OTVARANJE „VRATA PERCEPCIJE“
Viljem Blejk
Kratak životopis
Viljem Blejk se rodio 1757, upravo one godine za koju je Svedenborg tvrdio da je godina Strašnog Suda na nebu, od skromnih ljudi – oca Džejmsa i majke Katarine. „Vrata percepcije“ su mu se otvorila još kao malome: 1765. godine ugledao je „drvo prekriveno anđelima“, zbog čega ga je otac, misleći da laže, hteo da pretuče, ali ga je majka izbavila. Imao je vizije „sahrane jedne vile“, ugledao „poroka Jezekilja“, „bog“ mu se javio kroz prozor i naterao ga da zavrišti. 1767. godine počeo je da uči slikarstvo. U Kraljevskoj akademiji 1780. izlaže svoje slike bez ikakvog uspeha. Dve godine kasnije ženi se Katarinom Bučer, koja ga je obožavala i trpela skoro sve njegove „proročke“ hirove. 1787. umro mu je brat Robert koga vidi kako se „uspinje na nebo, plještući rukama“. 1789. u Londonu pristupa, kao trinaesti član, skupa sa svojom ženom, „crkvi“ Svedenborgovih sledbenika, a sledeće godine. piše „Venčanje nebesa i pakla“, koje, kao i druge svoje knjige, sam ilustruje.
Podržava američku i francusku revoluciju, radujući se pogubljenju Luja XVI (spevovi „Amerika“, „Francuska revolucija“, itd.). Piše prve „proročke“ knjige u kojima iznosi svoje paganske vizije sveta punog novih „bogova“. Godine 1800. seli se u Felfam gde mu kućicu obezbeđuje mecena Tomas Bats. Do tada je živeo u neomiljenom gradu svoga rođenja, Londonu, koji je zbog svoje bede i prljavštine zaista bio strašan. 1802. završava spev „Milton“ u kome poziva da se Novi Jerusalim gradi u „divnoj, zelenoj Engleskoj“. 1809. izlaže slike. List „The Examiner“ ga, tim povodom, naziva „nesrećnim ludakom“. Izuzev pomenutog Batsa i svedenborgovca Flaksmana, nema puno prijatelja, a neki vele da je on“ ludak čije smeštanje u ludnicu onemogućuje činjenice da je bezopasan“. Blejk se često spori sa onima koji su mu bliski i veoma je sklon da ih vređa. Piše „Jerusalim“ i „Večno evanđelje“ gde Hrista predstavlja sličnim sebi – kao „oholog i grešnog“. Pod stare dane je umislio da je njemu, kao starozavetnim praocima, potrebno da ima dve žene, ali se Katarina Blejk tome odlučno usprotivila. Umire 12. avgusta 1827. godine, zapisujući nove vizije i uzvikujući: „To nije moje! To nije moje!“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *