NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PUT ZA NIGDINU

PUT ZA NIGDINU

 

Put za Nigdinu
 

 
Dvadeseti vek i revolucija
Osamnaesti vek je, po Svetom Nikolaju Žičkom, bio doba ustanka protiv Crkve; devetnaesti je bio borba protiv Boga; dvadeseti – savez sa đavolom. A sve se desilo u ime revolucije, radikalne izmene ne samo uslova u kojima čovek živi, nego i čoveka. Revolucionarni duh je zahvatio sve segmente društva, ali je i odneo ogroman broj ljudskih života, koji su nestali u ime svetlije budućnosti samih ubijenih.
Dovoljno je pogledati rezultate sovjetske revolucije, sprovedene zarad „rajske budućnosti“ komunizma, pa da se shvati sav užas koji je čovek samom sebi načinio, klanjajući se idolima umesto Bogu.
Evo jednog dokumenta koji o tome svedoči:
>>Moskva (Rojters) 28. novembar 1995.-Predsednička komisija Rusije izvestila je javnost da je 200 000 sveštenika bilo sitematski ubijeno pod vlašću sovjeta u stravičnom nizu raspinjanja, odsecanja glava i“zverskih mučenja“.
Izveštaj Komisije za rehabilitaciju žrtava političkih progona takođe svedoči da je oko 500 000 religijskih delatnika bilo progonjeno decenijama posle osvajanja vlasti od strane Lenjinovih boljševika.
„Dokumenti pokazuju kako su sveštenici, monasi, monahinje bili raspinjani na carskim dverima i streljani u podrumima ČEKE (tajne policije), skalpirani, davljeni, utapani i izlagani ostalim zverskim mučenjima“, rekao je predsednik komisije Aleksandar Jakovljev.
Jakovljev je rekao da neki od dokumenata iz arhiva bivšeg politbiroa i tajnih službi do sad nisu bili objavljivani i da je otkrivanje istih bilo traumatično.
„Naročito sam bio zapanjen svedočanstvima o sveštenicima koji su bacani pod led zimi… Ali ni to nije sve… Bilo je razapinjanja… Bila je to savršena surovost…“
On je rekao da su na stotine ljudi ubijeni zato što su odbili da predaju crkvenu imovinu, i da je samo delić otetoga bio upotrebljen za pomoć gladnima koju je vlast obećala.
„Ostatak je potrošen na svetsku revoluciju i račune u stranim bankama za naše vođe“, rekao je Jakovljev…“<<
Ovom vešću, koju su krajem 1995. godine prenele sve svetske agencije, saznali smo istinu o Novomučenicima i Ispovednicima mnogostradalne zemlje ruske, koja je, zahvaljujući komunističkom teroru, izgubila oko sto miliona glava u najkrvavijem od svih stoleća ljudske istorije. Navikli smo na cifre i bezdušni račun, na statistike i „rekorde“ svih vrsta; kad čujemo dvesta hiljada, to nas i ne zaprepasti…A onda, malo zastanemo i razmislimo- u Rusiji je, u ime pobede „proleterske revolucije“, za vreme Lenjina i njegovih duhovnih sinova, ubijeno DVESTA HILJADA EPISKOPA, SVEŠTENIKA I MONAHA RUSKE CRKVE! A to znači, jednom rečju, da je nekoliko pokolenja svedoka Raspetog i Vaskrslog Logosa na najstrašniji mogući način prineto na žrtvu Molohu zemaljskog raja… Dvesta hiljada ljudi u mantijama- takav zločin protiv Crkve i vere nije znala, niti će znati, nijedna ljudska tvorevina sazdana sa ciljem da se na zemlji uspostavi „carstvo Božje“, ali bez Boga i protiv Boga… Ako je ubijeno toliko sveštenih i monaških lica, koliko li je tek stradalo običnih vernika? Dostojevski je, proročki jasno i užasnuto, zabeležio da će revolucija, ako je bude u Rusiju, koštati stotinu miliona glava…
Oprez prema duhu revolucije u svim oblastima nalaže nam ne samo vera u Hrista, „Neujednačitelja i Neujednačivog“ (Vladika Nikolaj), nego i zdrav razum. Muzička revolucija, svojom retorikom i ideologijom, doprinela je obezboženju sveta i njegovoj pripremi za budući pokolj, koji će se opet zbiti u ime „sreće čovečanstva“. Globalističke sreće, naravno.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *