NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
NA GROBU SVEŠTENIKA NEDELJKA POPOVIĆA U TRNOVU[1]
 
Dođosmo da se vidimo s vama, porazgovaramo i održimo u veri svetoj pravoslavnoj i u svemu onome što nas ona na opšte dobro i spasenje uči. Vremena su takva da nam je potrebna zaista podrška sviju od sviju, da bi smo se održali kao narod Božiji kao ljudi dostojni tog imena.
Pre rođenja niko nas nije pitao hoćemo li se roditi u srpskome narodu, u kome drugome, u ovoj rasi i od ovih ili onih roditelja. To od nas ne zavisi, ali braćo i sestre, od nas zavisi i Bog očekuje, da se u ovim prilikama i neprilikama vladamo i ponašamo kao ljudi. Učeni od svojih svetih predaka i rečju, primerom šta to znači, jer vera pravoslavna nikako nije samo jedno znanje koje može da se nauči i ovako govori i piše, nego vera kojom se živi i postupa i u domu i na ulici i u borbi i u slobodi i svagda. Dakle, uvek čovek može da postupa kao čovek, a može da postupa i kao nečovek, jer je čovek slobodno biće, i Bog mu je darovao i razum i srce, osećanje i volju i slobodu za dobro.
Naš sveti čovek – Sveti Vasilije Veliki u četvrtom veku, poučava nas, poučavao je i tadašnje vernike i nas daleke vernike vere pravoslavne i kaže: Ono što razlikuje čoveka od nečoveka, što razlikuje čestitog od grešnika, to je ovo: dobar i čestit čovek upotrebljava na dobro onoga što mu je Bog darovao na dobro. U tome je razlika između života večnoga, dostojnog čoveka i života nečoveka.
Truditi se, dakle, braćo i sestre, u svim prilikama i u svim okolnostima da budemo dorasli svome vremenu, da budemo dobri učenici svojih učitelja, svetih naših predaka, pa će nam onda doći blagoslov Svetog Save i sviju mučenika i sveštenomučenika, pa će doći onda kada izađemo i mi pred lice Božije da nas On pozna kao svoje verne i mudre upravitelje i sluge. Da se ne postidimo ni pred precima našim koji su živi pred Bogom Živim, i da se ne postide oni od nas i sada i kad izađemo pred njih.
Nikada nije bilo lako biti čovek među ljudima, Bogu se molimo za sve, jer smo svi od istih predaka i imamo svi veru da ćemo izaći pred lice Božije, da nam On plati po delima našim. Bogu se molimo da ovo što nas je snašlo u ovim borbama i ratovima, i sada što snalazi nas u Srbiji i na Kosovu, od onog bombardovanja neljudi, da mimoiđe svaki narod u svetu i da vi mlađi i ova deca proživite život mirnijim i dostojnijim mira i ljudskog života na ovoj zemlji. A kad sa ove zemlje pođemo, kažem, da pođemo sa svešću da smo bili i ostali ljudi Božiji.
Gospode, Sveti Savo, i svi sveti mučenici i novomučenici, pomozite svima, pa i nama. Amin.
 
2. maj 1999.
 


 
NAPOMENE:

  1. Posle pomena pa grobu pokojnog sveštenika Nedeljka koga su muslimanski zločinci ubili.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *