ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ДЕЦА СВЕТОГ САВЕ[1]
 
Децо Светог Саве и светих мученика и светог свештеномученика Петра и осталих који животе дадоше и у овом рату, а и пре тога за слободу, за правду, за истину Божију преци су наши знали кроз векове и у борбама за слободу и у ропству да веру своју чувају и сачувају, и да она чува њих и да заједно пред њима изађе пред лице Божије. Никада не заборавити да смо ми народ Божији. Овде почињем свој живот на земљи, али га овде не завршавамо. Живот вечни настављамо у Царству Божијем.
Не бојати се никога сем Бога, и ничега се толико не чувати него греха. Сасвим је друга ствар пострадати у име Божије, за правду, за истину Његову, а сасвим је друга ствар умрети, чак и живети као нечовек и умрети као нечовек. Ту веру, браћо и сестре, да имамо и да са њом живимо и умиремо. Остаћемо живи пред живим Богом, и душе наше да буду онде где су душе наших предака. Увек водити рачуна кад пред њих изађемо, – а то сваког чека – да се не постидимо ни пред њима, нити да се они ни сада ни тада не постиде од нас и нашег владања. Борити се за правду и истину као јунаци и као они, али увек као људи, а као нељуди, не дај Боже, ни да живимо, а камоли мремо.
Нека вам помогну Господ и Свети Сава и свети мученици из рода нашег и свети Петар Сарајевски, кога знам као светога човека, јер сам био као богослов у Сарајеву за његово време од 1930. до 1936. године, и колико пута сам служио њему као чтец читајући Апостол и друге песме.
Господе милостиви, буди милостив и нама који сада представљамо народ српски и Веру Православну, да будемо и останемо достојни својих светих предака. Господе помози да ови млади проживе живот у миру, благослову Твоме, да их не снађе оно што је нас сналазило и сналази. Амин.
 
2. мај 1999.
 
*
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У спомен соби страдалих Срба у Војновићима (српска Илиџа).

Comments are closed.