PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
OSAM VEKOVA SRPSKE CRKVE U BOSNP II HERCEGOVINI[1]
 
Bogu se pomolismo Jednome u Svetoj Trojici i ovde na ovome mestu, u kome će se kroz vekove Božijim blagoslovom moliti sveštenici i vernici Pravoslavne crkve. Bogu se pomolismo da pogleda na nas nedostojne sluge njegove i da nam pošalje svoj sveti blagoslov, da u miru možemo da proživimo život svoj. U ovo nemirno vreme u kome toliko postrada i strada naš narod, ali braćo i sestre teškoće i muke u ovome svetu su neminovne za svakog čoveka, bilo od nevolje, stihije, bilo od ljudi zlih, bilo na koji način. Na to nas Gospod Isus Hristos opominje, upozorava, da se ojačamo i izdržimo. „Ko hoće da ide za mnom, neka uzme krst spoj i ide za mnom. Mene su gonili i pas će goniti“. Sveti apostol Pavle kaže: „Ako s Njime stradamo, s Njim ćemo i carovati. Ako s Njim umremo – Gospodom Isusom, s Njim ćemo i živeti. Ako Ga se odričemo, i On će se nas odreći“.
Braćo i sestre,
Ne bojati se nikada stradanja na putu Božijem za istinu, za pravdu, za ono što je sveto i čestito. I sami znate i vidite da i zločinac ima muku i teškoću, ali je sasvim druga teškoća zločinca – mučitelja nevinih, a drugo je stradanje mučenika, onih koji stradaju za pravdu, istinu idući putem Božijim koji vodi u carstvo nebesko – neprolazno.
Gospod Isus Hristos nas opominje: ‘Ne boj se što ima da pretrpiš, ne boj se. Ja sam prvi i poslednji, i bijah mrtav i evo sam živ, i imam ključeve od Carstva nebeskoga i od pakla. Ne boj se“. To je ona snaga i sila Sina Božijeg, koja je dovela pomoć i moć našim precima, da kroz tolike vekove muka i teškoća, i u slobodi, i u ropstvu, i u borbama za slobodu, održe i veru pravoslavnu i časno i sveto ime svoje. Zato biti uvek spreman da na putu Božijem, ako je potrebno i mora da bude, i život svoj da položimo.
Kroz vekove su majke srpske učile svoju decu: „Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu“. Sin Božiji nas opominje takođe: „Kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi“, ali ako ne može ni da se uklonite od nesreće, i ako ne možete ni da se branite, nego ima samo jedan način da ostanete živi a to je da budete neljudi, da bacate druge u jame, da druge nedužne i nevine mučite i budete mučitelji – inače ćete vi da budete bačeni u ambis, i da vama oči budu izvađene, uši odsečene i na kraju da vam bude i glava odsečena – ne bojte se. Nesravnjivo je bolje biti mrtav za ovaj svet i u ovom svetu, a živ pred Bogom, nego biti živ u ovome svetu, a biti mrtav za Njega – Sina Božijeg koji je postradao, ali koji je i vaskrsao. Njemu se svakodnevno molimo, da naše stradanje, da nam pomogne da ga izdržimo i da ga prekine, da bi u miru živeli, i da vaskrsnemo i mi i duhom i životom u ovom svetu.
Malo je u ovim godinama i nesreće i borbe, i ovde i sada u Srbiji – predaha da se malo odmorimo dušom, a evo danas, proslavljamo 780 godina od osnivanja pet eparhija, kad je Sveti Sava dobio autonomiju i autokefaliju Srpske pravoslavne crkve i osnovao drugih pet eparhija, među njima i Debarsku, koja je kasnije prerasla u Dabrobosansku. I to nas vezuje i za njega – oca našeg duhovnog, učitelja i prosvetitelja, i za ono slavno vreme kad su preci naši m znali i mogli i da izdrže sve teškoće, ali i da ostanu narod Božiji. Takođe, i ove druge značajne momente za ovu eparhiju daju nam, kažem, snagu da, ugledajući se na naše svete pretke, i mi budemo dorasli svome vremenu, nikada kao neljudi, nego kao ljudi Božiji za svagda i uvek. I sada je poruka i Svetog Save i njegovog i našeg Gospoda Isusa, da budemo to i ostanemo narod Božiji. To nikada nije bilo lako i neće biti, ali život je prolazan, i hiljadu godina da živimo prođe, ali ako mi spasemo duše svoje, sačuvamo obraz i svoj i svojih porodica i svoga naroda, i na taj način pomognemo i sebi i svojim porodicama, i svome narodu, i svim ljudima dobre volje u ovome svetu, – neka je blagosloveno stradanje na putu Njegovom, idući u Carstvo Božije neprolazno.
Braćo i sestre,
Znate koliko je i u Bosni stradalo, ne samo sada nego koliko je i svetih mučenika u ovoj zemlji bilo kroz vekove i do poslednjih dana. Molimo se Bogu i svetim mučenicima iz roda našeg da nam pomognu da izdržimo i da urazume i neprijatelje naše – da ne budu Kaini nego Avelji, – a mi da budemo istinski sledbenici Hristovi i da izdržimo.
 
2. maj 1999.
 


 
NAPOMENE:

  1. Propoved patrijarha Pavla u novosagrađenoj crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Srpskom Sarajevu (Veljine) povodom 780-godišnjice Dabrobosanske i Zahumsko-hercegovačke eparhije (1219-1999).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *