NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
NARODU PRAVOSLAVNO-SRPSKOM U REPUBLICI HRVATSKOJ[1]
 
Draga braćo i sestre,
Došao sam vam u pohode da bi bar delimično osetio vaš dah života sa svim njegovim radostima i bolovima.
Susreo sam se sa narodom, vernim njihovim pastirima, predstavnicima srpskog naroda u raznim organima u Republici Hrvatskoj, odgovornim predstavnicima nam bliske hrišćanske Rimokatoličke crkve i predsednikom Republike Hrvatske.
Kao čovek vere moram biti optimističan, jer u toku svih susreta prevladavala je želja za boljim, novim, kvalitetnijim i tolerantnijim suživotom. Božija nada u srcima je prisutna.
Ožiljci rata ostali su u mnogim dušama i hramovima, posejana je sumnjivost, prisutna je isključivost i jednostranost sa onom poznatom sintagmom „da je kriv uvek onaj drugi“.
Tragovi političkih mena i promena prisutni su. Posebno su na ovim vetrometinama ostali tragovi dvaju totalitarnih ideologija – fašističke i komunističke, koji su stvorili večitu dilemu: otići ili ostati, vratiti se ili ne, obnoviti ognjište ili prodati imovinu, i tome slično. Svi sagovornici okrenuti su ka novom, poštuju nove vrednosti, duhovne, demokratske, ljudske i materijalne.
Dileme nema oko opredeljenja za poštovanje hrvatskog ustava i zakona, odnosa prema domovini, te jedne civilizovane integracije u hrvatsko društvo, kao i doprinosa da Hrvatska zauzme svoje mesto u evropskim i svetskim integracijama.
Da bi kročili brže ka boljem, treba otkloniti mnogo trnja na tome putu, naoružati se strpljenjem, ljubiti bližnjega svoga i naučiti praštati.
Trebaće nam mnogo duhovnog rada da se objasni kako su nastala zla na ovim prostorima, kako se ne bi nikada ponovila. Mnogo materijalnih dobara treba uložiti za obnovu hramova, domova, fabrika, da se ponovo zaoru njive, obnovi stočni fond i tako dalje.
Naša strepnja i naših vernika, a i mnogih sagovornika, izražena je:
– Još uvek sporim povratkom episkopa i sveštenika, jer nisu otklonjene mnoge prepreke, kako administrativne, tako i osnovni materijalni uslovi za njihov povratak u njihove eparhije, odnosno parohije;
– Nastavku iseljavanja iz Istočne Slavonije, koje je prouzrokovano ekonomskim, ali i u poslednje vreme bezbednosnim razlozima. Sa opim ne umanjujemo napore koje čini hrvatsko društvo u razjašnjenju nagomilanih problema, ali bi ovaj trend mogao baciti mrlju na postignute rezultate;
– Uprkos dobrim programima povratka donesenim od hrvatske Vlade, njegovo usporeno provođenje sa puno „osmišljenih birokratskih zamki“, čini taj proces psihološki dosta teškim;
– Sporoj obnovi porušenih domova, uz puno razumevanje stanja u kojem se našla hrvatska privreda i budžet, trebalo bi u kriterijuma raspodele „kolača“ više pravednosti;
– Ostvarivanju pune ustavne rapnopravnosti kod ostvarivanja ljudskih prava, kao i participacija u političkom i javnom životu bez ikakve nacionalne diskriminacije. Tu prvenstveno mislim na pravo glasa svih državljanina Republike Hrvatske srpske nacionalnosti, raseljenim po prostorima bivše Jugoslavije;
Potpunoj izgradnji srpskih institucija u srpskoj etničkoj zajednici, kao nosiocima i čuvarima nacionalnog identiteta, koji je u prošlom sistemu zatomljen. Hrvatska vlast moraće imati još više razumevanja za njihov rad, jer je to uslov daljeg opstanka i razvoja naše zajednice.
Braćo i sestre,
Vi ste autohtoni narod, vekovima prisutan na ovoj zemlji, rešen da na njoj živi, ostane i opstane. Učestvujte u njenoj izgradnji, izgrađujući sebe, podareći svakom dobronamernom čoveku ljubav, poverenje i poštenje.
Veliko zlo je u ovom ratu zadesilo hrvatski narod, ali i srpski. Mnogi naši sunarodnjaci su u njemu učestvovali. Individua za zločine mora odgovarati, ali kolektivitet, ne. Žrtava je bilo s jedne i druge strane.
Nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće otkriti. Vreme i istorija će poslagati mozaik zla i dobra i njihove aktere na svoje mesto. Zato vas molim za strpljenje. Tekuća politika uvek je u većini slučajeva u sukobu sa istinom.
Na kraju, uveravam vas da će te uz Božiji blagoslov, pravdu Božiju, razum vladara i večitu nadu koja vas ne sme napustiti, pobediti nastale muke.
 
U Zagrebu,
16. marta 1999.
 


 
NAPOMENE:

  1. Poruka Njegove svetosti patrijarha srpskoga Pavla.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *