PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
CBETI DIMITRIJE
Beseda na osvećenju krsta i zemljišta za crkvu svetom Dimitriju Solunskom u Novom Beogradu na dan svetog Dimitrija
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. „Evo dana koji stvori Gospod, radujemo ss i veselimo se u njemu“. U ove dane i godine, braćo i sestre, malo je bilo vremena za predah od nevolja i teškoća i muka.
Jedan takav dan u kojem možemo da se radujemo je danas, kad osvetismo ovo mesto i ovaj časni krst, mesto na kome treba Božijim blagoslovom da počnemo da gradimo hram, Bogu na slavu i svetom Dimitriju, i za potrebe sviju onih koji se Bogu mole i u njega veruju, koji žive po Njegovim zapovestima i trude se da se na taj način spasu i da pomognu svome narodu i svim ljudima dobre volje u svetu. Jer, čestiti, dobri ljudi su, po oceni Božijoj, zaista na korist svima, svakako najviše sebi i svojoj porodici i svome narodu.
Posvetismo ovo mesto i Bogu se molismo i namenismo i Njegovom i našem svetom Dimitriju da taj hram posvetimo njemu i da taj hram bude i znak naše zahvalnosti Bogu, svetom Dimitriju i bratskom grčkom narodu koji nas je u nesrećama ovih ratnih godina i nesreća pomogao, mislim, i piše nije mogao. A bez te pomoći teško bi se i mi mogli održati u svim ovim nesrećama koje nas snađoše i našom krivicom i krivicom drugih. Ali šta je bilo bilo je. Sada je pred nama da činimo ono što možemo kao i svagda.
Sveti Dimitrije je rođen početkom četvrtog veka dok su još hrišćani bili gonjeni od neznabožačkog celog rimskog carstva. Od pobožnih roditelja postao je i on hrišćanin i vaspitan hrišćanski. Otac mu je bio vojni zapovednik i kad je on uzrastao na mesto oca postavi ga car Maksimilijan, znajući i njegovu hrabrost i njegovu vrednost i sposobnost, i osobito mu naredi da obrati pažnju na hrišćane i da ih svugde gde stigne progoni. Suprotno tome Sveti Dimitrije je pomagao hrišćanima, činio sve što je mogao da ih ojača i učvrsti u veri. Kad to car dozna, naredi da ga bace u tamnicu i da ga muče. Kad se on nije hteo da odrekne, on ga raščini i naredi da se pogubi i vojnici ga kopljem ubiše.
Znao je, braćo i sestre, to da postoji nešto važnije i od života i od ovog sveta celokupnog. To su znali preci naši kroz vekove i u slobodi i u ropstvu, i u miru i u borbama, poučeni od svojih majki da je bolje izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu. I to su držali na Kosovu sveti knez Lazar i preci naši, došavši da brane svoju slobodu i svoju zemlju, da brane i sebe i svoju veru, ne da otimaju tuđe, nego da brane svoje.
Tome svetom Dimitriju da se molimo i sada i svagda, da nas podrži u svemu svetom i čestitom i milome Bogu pristupačnom, onako kao što su preci paši držali, poučeni i od Svetog Save i drugih svetih iz roda našega, i mučenika i novomučenika.
Slava Bogu kroz tolike godine kad se uspelo samo da se podigne jedan mali hram na Karaburmi, a evo sada zahvaljujući i zauzimanju i gradonačelnika i ostalih vlasti, dozvoljeno nam je na više mesta da podignemo hramove za one koji to hoće i koji to žele. Nikada ne namećući drugome ni naše ubeđenje, ni našu veru. Kroz vekove mi nismo bili ni takav narod, ni takva vera da smo nekoga za zor i na silu ugonili u našu veru. Nego i sada i svagda da čuvamo svoje i nadamo se u Gospoda i svetog Dimitrija da đe ovaj hram kad se podigne biti Bogu na slavu i svetome Njegovom i našem Dimitriju i svima svetima i da će biti od koristi i svima pravoslavnim, i nama i braći Grcima i svima drugim pravoslavnim koji će u njemu moći da se Bogu mole, da se poučavaju i reči Božijoj i da njome hrane svoje duše. Kao što telu treba hrana, tako treba i duši, a to je reč Božija, nauka Božija.
Gospode, milostivi budi svima, pa i nama. Gospode i sveti Dimitrije pomozi i blagoslovi. Amin Bože. Amin rodu mome.
 
8. novembar 1996.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *