NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
BESEDA NA DOKSOLOGIJI U HRAMU SVETOG ĆIRILA I METODIJA U LJUBLJANI
 
Kao svi hrišćani, i mi braćo i sestre, verujemo i znamo da je Bog svuda i na svakom mestu, i da nas zato Sin Božiji, Isus Hristos, upućuje da se treba moliti nasamo u svojoj sobi (Mt. 6, 6). Ali On naređuje i zajedničku molitvu – gde su dva ili tri sabrana u moje ime, onde sam i ja među njima“ (Mt. 18, 20). Zajednička molitva u hramu, gde nas sve podseća na Boga, viši je stepen molitve. Pojedinačna molitva ne može zameniti zajedničku, ni zajednička pojedinačnu. Obe su nam potrebne.
Zbog toga i mi večeras dođosmo u ovaj sveti hram da se vidimo u dobru, i čujemo u dobru, i sa vama kao svojom duhovnom decom, a tako i sa drugim ljudima dobre volje u ovoj zemlji i ovom gradu. I eto, zajednički se molitveno obratismo Svetom Savi, ocu našem duhovnom, i svetoj braći Gavrilu i Metodiju, kojima je ovaj hram posvećen, i zajedno s njima, njihovom i našem Gospodu, da podrži i nas i sve ljude u pobožnosti i čestitosti. A to je dobro i ugodno pred Njim, Spasiteljem našim, „koji hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine“ (1 Tim. 2, 34).
Sin Božiji, zato je i rođen kao čovek, propovedao svoju božansku nauku rečima i delima, stradao, umro, ali treći dan vaskrsao, radi nas i radi našeg spasenja. On je spasenje ostvario i prineo. Da li ćemo mi, kao razumna i slobodna bića, spasenje usvojiti svojom verom i životom, postupanjem po toj veri, zavisi od svakog od nas.
Istina, to neće biti lako. S jedne strane što smo već stekli rđave navike, pa su zapovesti Božije, za koje sveti Jovan Evanđelist kaže zapovesti Njegove nisu teške (1 Jov. 4, 3), – nama teške. Stečene navike su otupile i izmenile osećanje, pa nam je lako ono što je u stvari teško. I obratno, teško ono što je u stvari lako. Sa druge pak strane, Hristos nas opominje: „Mene su gonili, i vas đe goniti“ (Jn. 15, 20) i još: „Ko hoće da ide za Mnom neka uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mt. 16, 24). Ali On, koji nas upućuje da svesno ponesemo krst, najpre je sam poneo svoj krst, na njemu bio raspet i umro. On, dakle, zna težinu krsta i gorčinu smrti. A moćan je da nam tu težinu olakša ako nađe da ona prevazilazi naše moći. Njegovo stradanje daje smisao našem stradanju, po rečima apostola Pavla i sviju svetih: „Ako s njim umremo, s njim ćemo i živeti; ako s njim trpimo, s njim ćemo i carovati; ako ga se odreknemo, i on đe se nas odreći“ (2 Tim. 2, 1112).
Vi, braćo i sestre, znate da su preci naši, za vreme 500 godišnjeg ropstva, i stradali i od nasilja umirali, ali se vere u Sina Božijeg nisu odricali. Ti mučenici, iz dubine vekova, poručuju i nama danas: Ne bojte se toga stradanja. Bojte se stradanja na putu zločina i greha. ‘Jer je bolje, ako hođe volja Božija, da stradate dobro čineći, negoli zlo činiti’ (1 pet. 3, 17).
I sami znate kakvu vrednost i pred Bogom i pred narodom Božijim imaju ljudi čestiti, iskreni i pošteni. Zato budite tačni i vredni na poslu koji obavljate, časno ispunjavajte svoje građanske dužnosti i strogo postupajte po državnim zakonima koji ovde važe. Ne dozvolite da nepromišljenim rečima i postupcima ponizite svoju porodicu, svoj narod i svoju Crkvu.
Svima nama valja izaći pred Sudiju Pravednog. Potrudimo se da nas On pozna kao svoje i prizna za svoje. I da od Njega čujemo one reči zbog kojih se vredi i roditi i sve nevolje podneti: Hodite blagosloveni Oca moga, da primite Carstvo koje vam je spremljeno od postanja sveta. Da uđemo u blaženstvo toga Carstva i tako ispunimo cilj svoga života i smisao stradanja koja nas snalaze. Blagoslov Božiji sa svima vama. Amin.
 
14. mart 1999.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *