PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
OSVEĆENJE CRKVE NOVE LAZARICE U ZEMUN POLJU
 
Bogu se pomolismo, braćo i sestre, u osveštenom hramu i pri osvećenju njegovom i na Svetoj Liturgiji Tela i Krvi Gospoda i Boga Isusa Hrista, Koji je rekao: „Ako ne jedete moje Telo i ne pijete Krvi moje, života neđete imati u sebi, jer je moje Telo pravo jelo i Krv je moja pravo piće (Jn. 6, 53, 55). Tako, dakle, s jedne strane, ako se ne budemo trudili da budemo što dostojniji te najveće Tajne naše vere, Tela i Krvi Hristove, života nećemo imati u sebi. S druge strane sveti apostol Pavle nas opominje, da prilazeći svetom pričešću čovek ispituje sebe i da tako prilazi Telu i Krvi, jer „ko samo jede i pije, sud sebi jede i pije. I zbog toga su mnogi među vama bolesni, a mnogi su i umrli. Kad bi ispitivali sebe, ne bi bili osuđeni“(1 Kor. 11, 29, 31). Dakle, s jedne strane ako se ne budemo trudili da budemo što dostojniji da primimo sveto pričešće, života nećemo imati u sebi. S druge strane, ako budemo prilazili nedostojni, takođe nećemo imati života u sebi. To nama ovakvi kakvi smo izgleda teško, a nesravnjivo je lakše ispunjavati volju Božiju, nego volju našeg neprijatelja i neprijatelja sviju, đavola. Ali nama zapovesti Božije izgledaju teške, zato što smo već stekli grešne navike, što smo već postali robovi greha, i onda nam je teško i ono što je lako. Pušaču je teško da diše svež vazduh, njemu treba dim, i to dim koji ga još i truje. Da ne govorimo o pijancima, o kradljivcima, nasilnicima, bludnicima i redom ostalim grešnicima. Truditi se, dakle, da iz duše iščupamo one zle navike i da na to mesto usadimo suprotno tome, dobro, i Bog će biti s nama i sveti preci naši, Mučenici i Novomučenici i Sveti Knez na čelu njihovom sa Svetim Savom našim i svima svetima., Današnji dan je ujedno proslavljanje onoga dana kada su naši preci na čelu sa svetim Knezom izašli na Kosovo polje, ne da tlače tuđu slobodu niti da otimaju tuđu zemlju, tuđu otadžbinu, niti da nameću svoju veru drugima, nego da brane svoje. To su naši preci činili i u Prvom i u Drugom ustanku i u Prvom i u Drugom ratu svetskome i danas. Trudimo se, dakle, da i mi uvek branimo istinu, pravdu i ono što je sveto i čestito, i to onako, na onaj način da branimo svojski i junački kao što preci naši govore ustima Marka Miljanova, velikog vojvode crnogorskog u prošlom veku, koji je govorio o čojstvu i junaštvu i veli: Junaštvo je da branim sebe od neprijatelja, a čojstvo je da branim neprijatelja od sebe. Tj. ne da se ne branim, da se branim, ali kao čovek. Mi prema neprijatelju ne smemo postupati neljudski onako nedostojno, zločinački kao što to čini zločinac. Nije to pasivnost, to je snaga najveća koja može biti. Jer i Gospod Isus Hristos kaže: „Nema veće ljubavi od te da čovek položi život svoj za bližnje svoje“(Jn. 15, 13). Ali da ga položi kao čovek, kao hrišćanin, onako kao što dolikuje.
I u današnje vreme u ovim nesrećama koje nas snalaze, braćo i sestre, da se trudimo da svaki od nas bude onako kako dolikuje. Ugledajući se na svoje svete pretke, pa đe i oni biti, kažem, s nama i svi Sveti, pa će i oni pomoći da ostanemo kao narod Božiji kao što su to bili preci naši. Pa kad izađemo i pred njih, pretke naše, i svetog Kneza i Svetog Savu i ostale svete Mučenike i Novomučenike i pred njihovog i našeg Gospoda, da nas oni priznaju za svoje i pozivaju kao svoje. To je ono najvažnije u životu, cilj i smisao našeg života.
Ujedno Srpsko pravoslavna Crkva zahvaljuje svima koji su učestvovali u podizanju ovog hrama bilo prilogom, bilo sredstvima za njegovo podizanje u naturu ili na drugi način, Gospod i Sveti Knez neće ostati da dobrom ne plate za dobro“.
 
28.jun 1998.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *