PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
ĐACIMA U SRBINJU [1]
 
Vremena su teška i nesrećna. Ali šta su nas Gospod Hristos, Sveti Sava i ostali mučenici i novomučenici učili – to je da se među ljudima može m treba ostati čovek. Da se i među vucima može ostati ovca Hristova. To je zadatak pred nama. A to se može učiniti na taj način ako svoju veru intelektualnu umom produbljujemo, ali i da nikad ne zaboravimo tu prevažnu nauku da se ona potvrđuje životom svakodnevnim i svakoga časa. Nikada ne zaboraviti reč Hristovu. Kada to znate, blaženi ste ako činite. Nismo, dakle, blaženi ako činimo, niti samo ako znamo. Kako možemo činiti ako ne znamo šta treba da se čini? Ali, odlično znamo šta treba činiti a da to ne činimo. E, to preci naši nikad nisu bili, nego ono što su znali, naučeni od svetih to su u svoj život uvodili.
Ne zaboraviti u istom tom pravcu reč Hristovu. Kako ćemo nazvati onog čoveka koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih? Nazvaćemo ga čovekom ludim, jer on sazida kuću svoju na pesku i dunuše vetrovi i dođoše vode i navališe na tu kuću i oboriše je i velik bejaše pad njen. A čoveka koji sluša ove moje reči, veli Gospod, i izvršuje ih, nazvaćemo čovekom mudrim, koji sazida svoju kuću na kamenu, i dunuše vetrovi, i naiđoše vode, navališe na tu kuću i ne oboriše je, jer je bila sazidana na kamenu.
Ne zaboravite, dakle, da je samo slušati reči Hristove, učiti i ovako govoriti a ne izvršavati ih, da znači graditi kuću svoju na pesku, a izvršavati reči te nauke Hristove, znači sagraditi na kamenu i za ovaj i za onaj svet što dolazi.
Dragi učenici, to vam stavljam na dušu i na srce, i sebi i svima koji imaju uši da čuju, da drugog načina, boljeg i čvršćeg da pomognemo svome narodu ovako postradalom u ovim ratovima, nema m ne može biti, nego da im na taj način osvetlamo obraz svoj i obraz svoga naroda i svoje porodice.
Neka Gospod i Sveti Sava – naš prvi prosvetitelj i učitelj i osnivač naše samostalne Crkve, ali umnogome i naše države i naše narodnosti – pomognu da budemo zaista dorasli i svome vremenu i budemo dorasli potomci naših svetih predaka.
 
2.jun 1998.
 


 
NAPOMENE:

  1. Obraćanje profesorima i studentima Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog, i đacima Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u Srbinju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *