NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
NA OSVEĆENJU CRKVE SVETOG JOVANA VLADIMIRA[1]
 
Mučenici su, braćo i sestre, prvi Sveti koje je Crkva Hristova zadobila. Nisu to samo vitlejemska deca, koje je car Irod pogubio nadajući se da će među njima pogubiti i tek rođenog Sina Božijeg Isusa Hrista. Prvi odrastao koji je svesno položio život svoj za svoju veru u Gospoda Isusa bio je sveti Stefan Prvomučenik i Arhiđakon, i dalje sveti Jakov apostol, brat Jovana Zevedejeva, na redom toliki mučenici i mučenice, i deca postradala za veru, i u našem narodu mučenici i novomučenici, postradali zaista za krst časni i slobodu zlatnu.
Sveti knez Vladimir bio je vladar u Zahumlju i u Zeti. Pobožan, ali i hrabar, pametan, mudar, ali i milostiv. Ali u borbi jednoj sa carem Samuilom, sa vojskom nesravnjivo moćnijom bude zarobljen i odveden u zarobljeništvo. No car videći, čujući ga kako mudro govori, kako se vlada hrišćanski, pusti ga iz zatvora u dade mu kćer svoju Kosaru za ženu. I on se vrati u svoju zemlju. Ali car umre i njegov sin Radomir bude ubijen od brata stričevića Vladislava koji, da bi pobio sve srodnike cara Samuila, lukavo pošalje krst časni Vladimiru u znak da mu neće ništa zlo učiniti, da dođe da se s njim razgovori. Iako ga je Kosara, supruga, savetovala da ne pođe, da ne poveruje, on ipak uzme krst i pođe. Kad je došao pred crkvu, car naredi da ga ubiju i da mu glavu odseku.
Tako je sveti Vladimir dao i život i krv svoju za Gospoda Isusa Hrista.
Ali i car Vladislav poginuo je od svojih. Drugo je, braćo i sestre, stradati na putu Božijem za istinu i veru pravoslavnu, a drugo je postradati kao zločinac, kao krivokletnik, kao nečovek. To su naši preci, i moji i vaši braćo i sestre, dobro znali. Za pet stotina godina ropstva i u borbama za slobodu, i za veru svoju i za zemlju svoju, ali uvek kao ljudi, kao zločinci nikada.
Čestitajući sveštenicima koji su se potrudili, na čelu sa ocem Jovanom, da se ovaj hram ovako lepo podigne i ovako divno ukrasi, čestitajući svima onima koji su svojim prilogom, makar i najmanjim, omogućili to delo, ja vam svima želim od svetog Jovana Vladimira svako istinsko dobro i pomoć u svemu dobrom da bi, kažem i ponavljam, mi bili dorasli svome vremenu i teškoćama koje ono pred nas iznosi, i bili dostojni potomci takvih svetih predaka. Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!“
 
31. maj 1998.
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. U Beogradu u naselju Medaković – Braća Jerkonić

 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *