NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
ŽIVOT BESMRTNE DUŠE I SMRTNOST TELA[1]
 
Evanđelsko učenje o besmrtnosti duše jedna je od osnovnih istina naše pravoslavne vere. Sin Božiji zato je i došao na zemlju, postao čovek, umro na krstu i vaskrsao da bi nama osigurao besmrtnost, da svaki koji sluša Njegovu reč i veruje onome koji je Njega poslao „ima život večni, i ne dolazi na sud, nego prelazi iz smrti u život“ (Jn. 5, 24).
Sa tom verom, da su naši srodnici i prijatelji i posle smrti živi pred Bogom živim, mi hrišćani ne prekidamo duhovnu vezu sa njima, molimo se Bogu za njih, vršimo zaupokojene pomene: sedmice, 40-nice, polugodišnjice i opšte parastose. Činimo dobra dela u njihovo ime, prinosimo koljiva, palimo sveće, dajemo daće i podušja.
Smisao je toga da nam koljivo, kuvana pšenica, napominje reč Hristovu da posejano zrno pšenice kad proklija, donese vlat i klas, zrno istrune, ali donosi stostruki plod. Donosi ga ne u tami zemlje, gde je proklijalo, nego u vazduhu u svetlosti sunca. Prikazuje nam, dakle, na taj način smrtnost tela i život besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskoga. Vino, kojim se koljivo preliva, označava milosrđe Božije. kojim se zalečuju rane greha, kao što je milostivi Samarjanin vinom oprao rane izbijenog razbojnika (Lk. 10, 33).
Spremanje daća i podušja pak nikako ne znači da je to hrana za pokojnika, da duša njegova to jede, nego za domaće ione koji su pomagali oko sahrane. Još da se prisutni i smrotinja posluže na groblju da bi se pomolili za dušu pokojnika.
Nikako to ne sme da bude gozba, preterivanje u mnoštvu luksuznih jela, pogotovo raznog alkoholnog pića, da se neumereni i opiju, počnu neumesne razgovore, pa čak i zapevaju.
Hrišćanin ss mora toga osloboditi pogotovo što pri sahranama ima toliko drugih neizbežnih izdataka, pa je nerazumno još ih uvećavati nepotrebnim troškovima. I to u vreme ovolike skupoće i nemaštine. Zar se novac potrošen na nehrišćanske gozbe i nekorisne vence od veštačkog ili prirodnog cveća, ne bi mogao upotrebiti u nesravnjivo korisnije i plemenitije svrhe. Umesto izdataka na te, ne samo nekorisne, nego sa hrišćanskog gledišta štetne stvari, zar ne bi rodbina i prijatelji pokojnika mogli taj novac priložiti kao pomoć siromašnoj porodici upokojenog; ili kojoj dobrotvornoj ustanovi; ili kojoj siromašnoj porodici sa više dece; ili za podizanje hrama Svetog Save; namenivši taj prilog za dušu svog upokojenog srodnika ili prijatelja. Zar nije bolje i plemenitije svima da postupimo ovako hrišćanski, nego da, ugledajući se na nerazumne postupke pojedinaca, prestupamo zapovesti svoje Crkve, koje su naši preci sveto držali.
Obraćam se svima, braćo i sestre, kao duhovni otac svojoj deci s uverenjem da ćete ove reči shvatiti i prihvatiti najdobronamernije i nećete dozvoliti da ss zbog nerazumnih postupaka moraju upotrebiti strožije mere: zabrana sveštenicima da učestvuju na opelu ili podušju i da se pozivate na crkveni sud.
Razumnima i poslušnima prizivam blagoslov Božji, Svetog Save i sviju svetih iz roda našega i želim svako istinsko dobro. Amin!
 
U Beogradu, 27. marta 1998.
 


 
NAPOMENE:

  1. Obraćanje sveštenstvu i vernima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *