PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
REČ NA SLAVI STUDENATA
Beseda na Svetoj Liturgiji posle rezanja slavskog kolača na Svetog Jovana Bogoslova, slavu studenata Bogoslovskog fakulteta
 
„A stajahu kod Isusova krsta mata njegova, u sestra matere njegove Marija Kleopova, u Mapuja Magdalina. A Isus videvši mater u učenika koga ljubljaše Gde stoji pored nje, reče materi cvojoj: Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Evo ti majke! I od onog časa uze je učenik k sebi,… Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin!“
 
(Jovan 19, 25-27; 21, 2425; Zač. 61, 67)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Pomolismo se, braćo i sestre, u ovom svetom hramu danas i odslužismo Svetu Liturgiju, Svetu Tajnu Evharistije Tela i Krvi Gospoda našeg Isusa Hrista, proslavljajući svetog apostola jevanđelista Jovana kome je ovaj hram i ova ustanova, fakultet, posvećen.
Sveti apostol Jovan naziva se apostol ljubavi, ne zato što drugi nisu znali ili nisu imali ljubavi, nego što je on u osobitoj meri tu vrlinu i iznosio i svakako je imao. Tako se i mnogi sveti nazivaju, na primer, sveti Jovan Milostivi, ne zato što drugi nisu bili milostivi, nego što je on tu vrlinu u osobitoj meri imao. A Sveti Jovan nas opominje stalno „da je Bog ljubav i da onaj koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva“ (1. Jn. 4, 16). Ne zaboravimo, ipak, da je Bog i pravda, da je On istina, da je On i svaka druga vrlina. Ne dozvoliti sebi da zbog toga što je Bog ljubav da pređemo na stranu, da će On zbog toga oprostiti nama sve i svagda bez obzira da li se mi ispravljamo, da li živimo po zapovestima Njegovim, da li ispunjavamo ono što On želi, a što u suštini nama daje suštinu i vrednost i veličinu i u ovom svetu i u onome. Nikada dakle, ne zaboraviti to da je Sveti Jovan Evanđelist rekao: „Svaki onaj koji Greši, i bezakonje čini“ (1. Jn. 3, 4), tj. da prestupa zakon Božiji. Ne zaboraviti nikada da je zakon Božiji, da su zapovesti Božije sve ono što Bog od nas očekuje, jer nam je dao moć i snagu da izvršimo to, da je to dobro, da je to sveto i da daje nama suštinu svog postojanja, utvrđuje naše biće. Jer svaka vrlina, Sveti Vasilije Veliki nam daje pouku o tome i reč za svagda, „da je istina, pravda, ljubav, svako dobro, da ono ima u sebi suštinu, biće, postojanje, dok nasuprot tome, neistina, nepravda, mržnja, zlo, greh, oni nemaju suštine i bića. Svo je njegovo biće u negiranju istine, negiranju pravde, u negiranju ljubavi, u negiranju zapovesti Božijih“. Tu nauku da naučimo pre svega i iznad svega. Što god budemo više živeli po zapovestima Božijim i ispunjavali jevanđelske propise, mi ćemo sve više biti živi, imati sve više bića i suštine, tj. sve više ćemo biti bliski Bogu. Bog đe biti u nama i mi u Njemu. Tako se valja truditi.
Pogotovu vi mladi danas da u društvu u kome se krećete, svedočite Sina Božijeg, ne samo rečima nego i životom svojim. Nikad, dakle, ne zaboraviti da ne može biti hrišćanin onaj koji govori jedno, ne znam kako blagočestive reči istine da govori, a ako on ne bude tom istinom i živeo. To vam stavljam na dušu i srce. Tu nauku upućujem i sebi i svima koji imaju uši da čuju neka čuju. Nikakve koristi neđe imati ni Crkva, ni narod naš, ni porodica naša, pp mi sami, ako ne budemo tu nauku učeći, učili je tako da njome živimo. Nesravnjivo je bolje da su dvojica ili trojica sabrani u ime Božije koji izvršavaju Njegovu nauku, nego da su milioni onih koji sve suprotno čine. Sveti Evanđelist Jovan kaže: „Ne ljubite sveta, ni što je u svetu… jer sve što je u svetu: pohota telesna, pohota očiju, gordost života… A svet prolazi i pohota njegova; a onaj koji čini volju Božiju ostaje vavek“(1. Jn. 2, 15, 16, 17). Naučiti se dakle, da stičemo eto to blaženstvo Carstva Božijeg koje nas očekuje.
Bog želi da se svi spasu, ali nikoga ne prisiljava, jer je dao čoveku slobodu, a sloboda u sebi to uključuje – da možemo ne grešiti. Truditi se da u tom pogledu sve više uzrastamo, da uzrastemo do one više slobode koju imaju anđeli po Božijoj blagodati i sveti koji su to dostigli, a Bog po suštini. Da pređemo u tu višu slobodu – ne moći grešiti. Raspon je ogroman. Gde ćemo se naći zavisi od nas. Da li će drugi ljudi prići Hristu i poverovati, ne zaboravite, to zavisi od nas, po reči Hristovoj: Tako da se svetli Svetlost vaša pred ljudima, da vide dobra dela vaša i proslave Oca vašega koji je na nebesima“ (Mt. 5, 16). To je dakle, program i našeg života, pogotovu nas sveštenika i vas sada studenata koji učite nauku Hristovu i sutra ćete je predavati, govoriti, poučavati svoj narod.
Neka Gospod i Sveti Jovan Evanđelist budu uvek sa nama, a oni će uvek biti s nama ako mi od njih ne odstupimo. Da budemo dorasli vremenu u kome živimo ovako teškom i nesrećnom i da na taj način prinesemo najveću korist i svom narodu ovako unesrećenom i svojoj porodici i sebi, i na kraju, svim ljudima dobre volje. Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao. Čestitam ovaj praznik gospodinu dekanu i profesorima i vama svim studentima koji ste u ovom zavodu, učeći se svemu onome što je sveto i častiti i milome Bogu pristupačno. Amin.
 
9. oktobar 1996.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *