NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
DRŽAVA NIJE REŽIM[1]
 
Mladi moji sugrađani,
Iako sam već duže na novoj dužnosti, posle tri i po decenije episkopske službe na Kosovu i Metohiji, još uvek sam građanin Prizrena, sva građanska i lična dokumenta izdata su mi onde, primam tamošnju penziju, i zato vam se obraćam kao sugrađanima.
Pažljivo sam pročitao tekst vašeg proglasa, napisanog za mirne demonstracije na koje ste izašli 30. decembra 1997. Izražavam svoje poštovanje za sve što je u njemu izneto i čitano na ulicama Prištine, Prizrena, Đakovice, Peći. Verujem u reč vas, mladih ljudi od ideala i časti, a odgonim uobičajene sumnje, ili iskustva, da iza lepih reči mogu i da ne stoje takve namere.
Upućujem, zato, izraze duboke potištenosti i protesta što su državni čuvari reda upotrebili silu da bi rasturili takve demonstracije kakvim ih vi predstavljate. Tući i hapsiti studente predstavlja i teško ogrešenje ne samo o službenu dužnost već i o čast zemlje u kojoj živimo. Ne poteže se sila na omladinu, ma i po cenu najvećih napora da se izazovi otrpe. Ovako sam govorio i prošle zime, kada su vaši beogradski drugovi rasterivani šmrkovima po ledenoj noći i udarcima palica, tako da nikako nisu bolje prošli nego prekjučerašnji demonstranti po predgrađima Prištine.
Razmišljam o zahtevu u vašem proglasu da zauzmete mesto koje vam svakako pripada u zgradama državnog univerziteta, ali se pitam kako zamišljate svoj povratak kada ne priznajete državu čiji je to univerzitet? A država nije isto što i njeni režimi, već istorijski, geografski, mnogostruki još organizam, koji ima svoj identitet i ustanove, starije od svake politike. Čudnim mi se čini i položaj vaših sunarodnika i vas kada tražite i dobijate legalne pasoše Srbije, slobodno odlazite i slobodno se vraćate u državu koja je jedino za vas nelegalna, iako najveći deo sveta danas priznaje njeno postojanje i njenu celovitost, vi se po toj državi slobodno krećete i bezbrižno živite na svim njenim prostorima. „Da je Srbima u Hrvatskoj bio priznat ma i jedan deo autonomnih prava koja su bila dodeljena Albancima na Kosovu, do rata 1991. ne bi ni došlo – rekao mi je umni državnik jedne susedne zemlje.
Vaše mirne demonstracije razumem, no stanje na Kosovu zahteva ozbiljno, mukotrpno otvaranje svih pitanja koja truju odnose naša dva naroda, kao i njihovih suseda, a potresaju čitav evropski prostor.
Pomenuh da sam vaš sugrađanin, jer lična karta (leternjoftim), koju imam, izdata mi je 1979. sa podacima na šiptarskom, a potom i na srpskom jeziku. Zvanični dokument o sebi, kao episkopu jedne od najstarijih eparhija Srpske crkve i zemlje, imam najpre na tuđem jeziku. No bio sam dužan da poštujem tu prinudu – ni jedinu, ni najveću – jer je takav, smišljeno podmetnut zakon vladao u središtu Stare Srbije, preimenovane u Autonomnu Pokrajinu Kosovo. Ni do danas nisam promenio ličnu kartu. Više bih voleo da se izmene odnosi u tom delu zemlje i da svima budu priznata osnovna nacionalia, verska i sva druga ljudska prava, ali i dužnosti da svako poštuje i drukčijeg od sebe.
Nevolja je, međutim, što se na te izmene gleda kao na odmeravanje snaga umesto razumnog, realnog suočavanja razloga i razlika. Sa jedne strane, vaši nacionalni predvodnici na prividno drukčije načine, sa podeljenim ulogama, misle isto i imaju samo jedan cilj, a vi ako dobro znate koji je, možda ne slutite čemu on vodi. Zvanična srpska politika, opet, zatvorena u sebe, neće moći da ovlašćeno predstavlja prave interese svoga naroda, sve dok ne okupi najpozvanije, najtrezvenije ljude dobre volje, sposobne da razumeju, strpljive i da razuvere, dostojne poštovanja za svaki razgovor i dogovor. Da je od jednoumlja političke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje u to nas je uverio nedavni rat i njegove preteške posledice.
Trpljenje je dostižnije od ishitrenih zahteva i mnogo šta još moramo svi podneti, dok se ne izvrše korenite promene stanja, bez koga nema opstanka ni vama ni nama, ni drugima oko vas. A opstati možemo kako i sami kažete u svom proglasu, ako se ne traži pobednik nad protivnikom, već ako u svakoj prilici postupamo kao ljudi, po večitoj pravdi Boga jedinoga. Njemu se molim za dobro svih naroda ove zemlje, a pre svega za vas mlade, da biste živeli bolje, dostojnije ljudi, nego mi u dosadašnjim, naopakim vremenima.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo patrijarha srpskog G. Pavla studentskom pokretu za „Albanski univerzitet na Kosovu“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *