NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
ZRAČIMO SVETOŠĆU[1]
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Bogu se pomolismo, braćo i sestre, u ovom hramu podignutom u spomen Pokrova Presvete Bogorodice, Majke Sina Božijega, One, koja je, od svih naraštaja, izabrana da rodi Sipa Božijeg u telu. I ovaj hram, posvećen će biti Presvetoj Bogorodici i njenom Pokrovu. Gospod da blagoslovi sve darodavce koji su omogućili da se posle ovih temelja podigne ceo hram. Gospod i Presveta Bogorodica i svi sveti neće ostati nikome dužni, dobrim đe uzvratiti za dobro, i ne daj Bože da to bude, kaznom za zlo.
Bog nas je stvorio, braćo i sestre, da budemo i ostanemo, zaista, ljudi, narod Njegov, oni koji su, na ovom svetu, obdareni najvećim darovima. Čovek, duša njegova, vredi više od cele mrtve vasione i od svega živoga na svetu, ali ako zaista, bude čovek Božiji, mio Bogu i koristan ljudima, koristan sebi i svom narodu i svemu čovečanstvu.
Koliko ko može, braćo i sestre, učinimo da se ovaj hram, onako lepo počet, podigne u slapu Presvete Bogorodice, da se imamo gde Bogu moliti i Njegovo Ime pominjati. Pominjati ga možemo i treba da ga pominjemo na svakom mestu, osobito u hramu posvećenom Njemu i Njegovim svetim. Podižući ovaj hram, braćo i sestre, ne zaboravimo podići u dušama svojom hram Bogu Živome, jer Gospod Isus Hristos kaže: „Evo stojim i kucam na vratima, ko otvori vrata, ući ću, i tu ću obitavati“. Neka uđe On sa Ocem Svetim i sa Duhom Svetim da i u nama, kao u živom hramu, živoj crkvi, obitava. Da i mi tom svetošću zračimo u ovom svetu ovako nesrećnom i sa ovakvim nesrećama koje i nas i druge narode snalaze.
To je dužnost svih nas, od potomaka svetih predaka naših, koji su kroz vekove znali, iz ljubavi prema Bogu, da podižu hramove i manastire, prema svojim mogućnostima i iz ljubavi prema bližnjima – da budu korisni i njima. Kad izađemo pred svete naše pretke da se ne postidimo ni mi pred njima, ni oni zbog nas! I da nas njihov i naš Gospod pozna i prizna kao svoje verne sluge i sluškinje i uvede u blaženstvo Carstva nebeskoga. Neka Gospod pomogne i nama koji danas predstavljamo narod srpski i veru pravoslavnu da budemo dorasli svom vremenu i zadacima tog vremena. Ma koliko da su oni teški budimo uvek ljudi, narod Božiji, a nikada neljudi i zločinci. Gospode i Presveta Majko Božija, pomozite da i zaista budemo dorasli Imenu svetom i veri svetoj pravoslavnoj, da tu veru znamo i da njome živimo, i sada, i za svagda, i u vekove! Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao! Amin.
 
7. septembar 1997.
 


 
NAPOMENE:

  1. Beseda pa osvećenju kamena-temeljca za novu crkvu Pokrova Presvete Bogorodice u Bariču

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *