NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
POČETAK RADA[1]
 
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Bogu se pomolismo braćo i sestre, i na današnji dan, u ovu svetu nedelju, po reči Gospodnjoj da se svagda molimo. A evo iz svetog Evanđelja čusmo da se On molio Ocu svome nebeskom.
Molitva naša Gospodu – to je naš razgovor sa Ocem našim nebeskim. U molitvi mi slavimo Gospoda svoga Stvoritelja i Spasitelja, zahvaljujuđi mu na svim onim dobrima kojima nas je On obdario i koje nam i sada daruje. I molimo mu se da nam pomogne u svim nevoljama i teškoćama ovoga sveta, a On, Gospod naš Spasitelj rekao je: „Gde ste dva ili tri sabrani u moje ime tu sam i ja sa vama“ (Mt. 18, 20). A hvala Bogu evo nas danas ovde u ovome svetom hramu u zajednici sa pravoslavnom braćom predstavnicima Crkava i učilišta u celom pravoslavnom svetu koji su danas ovde i biće ove dane u razgovoru, u raspravljanju o pitanjima naše vere i života po veri i u ovo naše vreme.
A vremena su ova danas teška za mnoge narode, a pogotovo za naš narod. Zaista se brod naše Crkve nalazi u buri ovoga sveta, ali da se verom svojom, braćo i sestre, i utešimo i osnažimo, verom u Sina Božijega, da On upravlja brodom i naše Crkve i da ga ne mogu ni bura ni neprijatelji skrenuti sa puta niti potopiti. Bura je zaista teška i mi ovakvi maloverni kakvi smo, nalazimo se u teškim prilikama i osećamo ih kao bezizlazne. No jačajući našu veru, osobito životom po toj veri, mi ćemo biti sve mirniji i sigurniji. U jednoj buri na jednoj lađi bilo je sveta mnogo i našavši se u buri oni su došli u očajanje, ne znajući kuda đe i šta đe sa sobom. No na lađi je bila devojčica, ćerka kapetana lađe. Gledajući one ljude u očajanju ona će da kaže: „Ne bojte se, tata je na kormilu lađe“. Kao to dete, braćo i sestre, da imamo poverenje u Oca našeg nebeskog, u Gospoda Isusa Hrista koji je na kormilu lađe i ona niti može da ne stigne u luku u koju treba da stigne, Carstvo nebesko, niti mogu da je valovi pokriju i razbiju.
Bogu, dakle, da se molimo, a molimo se i našoj braći u svetu, i pravoslavnim i svim ljudima dobre volje, da nam pomognu da se ove nevolje u kojima smo, savladaju i da i mi stignemo u Carstvo nebesko gde su svi sveti. Veru svoju treba jačati i znanjem, proširivanjem znanja iz Svetog Pisma i nauke Hristove, ali osobito životom po tome znanju, po Evanđelju, i da ovako zajednički nađemo se u Carstvu nebeskom neprolaznom, na onoj strani koju će Gospod poznati i priznati kao svoju. To je smisao i cilj našeg postanka i našeg života. Amin“.
 
17. avgust 1997.
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. Beseda u kapeli Svetog Jovana Bogoslova na Bogoslovskom fakultetu, povodom početka rada šestog međunarodnog skupa bogoslovskih pravoslavnih škola.

 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *