PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
DOMU I NARODU[1]
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Proslavljamo danas, braćo i sestre, praznik Svetog Simeona Mirotočivog, nekadašnjeg velikog župana Stevana Nemanje oca naše državnosti, ujedinitelja sviju srpskih pokrajina. Onoga, dakle, koji je znao da ostvari i ispuni svoje dužnosti i prema svom domu, ali i prema svom narodu i na kraju se zamonašio da kraj svog života u celosti posveti Bogu, onako kako naš narod u pesmi kaže da je znao da ispuni ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjima, te dve najvažnije zapovesti Novog Zaveta. Jer svi znate onu narodnu pesmu gde sin njegov Sveti Sava opravdava, odnosno odgovara na pitanje našto je otac upotrebio nebrojano blago i onda on nabraja da je „sagradio Studenicu na Vlahu Starome, bjel Vilindar na sred Gore Svete, Milješevku na Hercegovini“. To je iz ljubavi prema Bogu“. Ostalog što preteče blaga, ostalo je blago poharčio sve gradeći po kalu kaldrme i zidajuć’ po vodam ćuprije i dijeleći kljastu i slijepu“. Jasno, ovo je sve iz ljubavi prema bližnjima.
Ispunio je tako, dakle, reč Gospodnju da nema većih zapovesti od ovih dveju. I taj monah smireni, Simeon, na današnji dan pre gotovo 800 godina, svoj život je položio na Svetoj Gori u Hilandaru, manastiru koji je zajedno sa sinom svojim Svetim Savom i podigao.
Njegov, dakle, život kao i život svih svetih, braćo i sestre, da nam bude uzor, da nam bude ugled kako i mi treba da živimo i da ispunjavamo te dve najveće zapovesti ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bližnjima. Da se i mi nađemo u Carstvu nebeskom i da se za nas može reći u pesmi: „Sve je sveto i čestito bilo i milome Bogu pristupačno“.
Na taj način da ispunimo smisao svog života i na taj način da pomognemo svom narodu i u ovim nevoljama koje ga ne ostavljaju i da tako, kažem i ponavljam, uđimo u broj svojih svetih predaka, da oni nas poznaju kao svoje i u svetoj veri i svetim delima, a mi da se ne postidimo pred njima i njihovim i našim Gospodom.
Čestitam hramovnu slavu ove kapele svim članovima sveštenstva i svih koji rade u Patrijaršiji, a i svima vama braćo i sestre, i svima onima koji znaju koga su porekla, vode računa da ne osramote ni svoj narod ni svoju porodicu i da se ovako nađemo zajedno u Carstvu nebeskom neprolaznom, u radosti kojoj kraja neće biti. Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao.
 
26. februara 1997.
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. Slava patrijaršijske kapele Sveti Simeon Mirotočivi.

 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *