NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
PRIČA O TALANTIMA
Beseda na Svetoj Liturgiji na praznik Svetog Joakima i Ane u crkvi Svetog Georgija u Bežaniji
 
Jer kao što čovek polazeći na, put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; I jednome dade pet talanta, a, drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći; u odmah otide. A onaj što primi pet talanta otide te radi s njima, i dobi još pet talanta. Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva. A koji primi jedan, otide te ga zakopa, u zemlju i sakri srebro Gospodara svoga, A posle dugog vremena dođe Gospodar ovih sluga, i stade svoditi račun s njima, I pristupivši onaj što je primio pet talanta, donese još pet talanta govoreći: Gospodaru, predao si mi pet talanta; evo još pet talanta koje sam dobio s njima, A Gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo verni i dobri, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost Gospodara svoga. A pristupivši onaj što je primio dva, talanta reče: Gospodaru, predao si mi dva, talanta; evo još dva talanta koje sam dobio s njima, A Gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost Gospodara svoga, A pristupivši mu ovaj što je primio jedan talant reče: Gospodaru, znao sam, da si ti tvrd čovek: žanješ gde nisi sejao i skupljaš gde nisi vejao; Pa se pobojah i odoh te sakrih talant tvoju zemlju; i evo ti tvoje. A Gospodar njegov reče mu: Zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam sejao, i skupljam gde nisam vejao: Trebalo je zato da moje srebro daš menjačima; i došavši ja bih uzeo svoje sa dobitkom,. Uzmite, dakle, od njega talant, podajte onom, što ima deset talanta. Jer svakome ko ima daće se, i preteći će mu; a od onog.a koji nema, i što ima uzeće se od njega. A nevalaljoga slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač, i škrgut zuba“.
 
(Matej 25, 14-30; Zač. 105)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Pomolismo se Bogu jednome u Svetoj Trojici, braćo i sestre, na ovoj svetoj Liturgiji i u ovom svetom hramu gde su se pre nas molili naši blagočestivi i pobožni preci i odslužismo svetu Liturgiju Tela i Krvi Gospoda Isusa, Svetu Tajnu, najveću, naše vere. Jer u svakoj Svetoj Tajni i molitvoslovlju primamo pojedinačnu blagodat Božiju, Njegovu pomoć za uzrastanje u svemu što je dobro, a u Svetoj Tajni Pričešća primamo Njega Sina Božijeg, Gospoda našeg Isusa Hrista u obliku hleba i vina. Jer je On rekao: „Ako jedete tela Sina Čovečijega i pijete krvi Njegove, ja ću u vama prebivati i vi ćete sa mnom prebivati, Ko ne jede moje telo i ne pije moju krv u meni ne prebiva“ (Jn. 6, 56). I još i ovo, daje dakle, Sveta Tajna pričešća ona Sveta Tajna koja nas dovodi u najkrasniju vezu i jedinstvo sa Sinom Božijim i sa svima pravoslavnima u svetu. Sa druge strane opominje nas Sveti apostol Pavle da pazimo kako prilazimo Svetoj Tajni Pričešća: „Ko, veli samo jede i pije (kao običnu hranu), sud sebi jede i pije“. Pa kaže: „Da smo obraćali pažnju ne bi nam se sudilo, ovako, veli, ima dosta koji su bolesni, a dosta, ih je i umrlo“ (1. Kor. 11, 29, 30, 31). Kad bi ispitivali sebe onda bi bili dostojni Svetog Pričešća. Dakle, mi smo između dveju neminovnosti: ne pričešćujemo li se Svetim Pričešćem, ne možemo imati života u sebi: pričešćujemo li se nedostojno, isto tako. Niko od nas nije dostojan, te najveće tajne. I sveti sebe nisu smatrali dostojnim, ali truditi se da to budemo borbom sa grehom, sa zlom u sebi. To je ono što je najvažnije.
Danas evo dobismo i novog sabrata, novog đakona u službi Bogu, Svetoj Crkvi i narodu pravoslavnom. Ime đakon, na grčkom znači to, služitelj. A Gospod Isus Hristos kaže: „Ko hoće ga bude prvimeđu vama neka bude poslednji i svima sluga jer ni Sin Čovečji“, tj. On, „nije došao da Njemu služe, nego On da služi i dade život svoju otkup za mnoge“ (Mat. 20, 27,28).
U današnjem Svetom Jevanđelju čuste priču Hristovu o talantima, kako je Bog jednome dao pet talanta, drugome dva, a trećem jedan. Svakome prema njegovoj snazi, s tim da oni tim novcem rade i da ga umnože, a kad On dođe da mu daju odgovor i višak. I vi znate, čuste, kako su ova prva dvojica učinila: onaj što je dobio pet talanta trudio se i zaradio drugih pet, onaj što je primio dva, zaradio dva. I obojica su čuli od gospodara one reči najvažnije: „Dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti, Uđi u radost gospodara svoga“. Iako je onaj prvi zaradio pet, a ovaj svega dva, ali prema svojoj snazi i koliko mu je darovano, i jedan i drugi su umnožili duplo. A onaj treći što je dobio jedan, on je zakopao novac gospodara sa mišlju: znam da je gospodar moj težak čovek: kupi gde nije prosuo a žanje gde nije sejao. I kad dođe gospodar i od njega potraži račun on tada reče: „Znam. Gospodaru da si ti težak čovek: žanješ gde nisi sejao i skupljaš gde nisi vejao, pa se bojah i sakrih srebro tvoje u zemlju i evo ti tvoje“. Čuste reči gospodara: „Zli i lepi slugo, zašto nisi dao makar moje srebro, moj novac, menjačima u banku, pa bih ja dobio sa viškom. Ni toliko se dakle, nisi potrudio“. I onda reče: „Uzmite talant i podajte onome što ima deset, a nevernog slugu rasecite na pola“.
Reč je braćo i sestre, o svima nama. Bog nam je darovao darove, jednome više, drugome manje. Ali svako može svojim trudom da zadobije istu nagradu, iste reči da čuje od Gospodara, ako se potrudi. Trud je dakle, u pogledu dobra ono što nas uzvišava pred Bogom. To, dakle, i mene i ove sveštenike i đakone, pogotovo što njihov naziv i znači služitelj, da opominje na tu reč Gospodnju. Služenjem bližnjima zadobićemo od Njega nagradu i priznanje da smo vredni i mudri upravitelji Njegovi. To dakle, brate Vladimire (novorukopoloženi đakon), da bude stalna reč pred očima tvojim duhovnim i da služenjem svojim kao đakon, a i ako se udostojiš višeg čina, služenjem svojim da stičeš pred Bogom veličinu, i ja i ti i svaki pravoslavni hrišćanin. To je ono što je najvažnije.
I još, da smo svi mi saradnici Božiji. Što možemo mi da činimo da i učinimo, jer nas je Bog obdario tim talantima zato da bi ih uvećali i bili korisni bližnjima. Ono pak što naše vreme iznosi pred nas a prevazilazi naše snage, to je po reči Gospodnjoj koju danas pročitasmo na tome rukopoloženju i svagda na rukopoloženju svakog sveštenog čina, da Božanska blagodat uvek ono što je nemoćno leči i nedovoljno dopunjuje. To je uteha i za nas sveštenike i pastire, da Bog od nas očekuje više nego što možemo, a On nam je dao snagu i zna kolika je i On pred nas iznosi zadatke našeg vremena, On zna koliki su oni i da li prevazilaze, prevršavaju našu snagu. Ako su oni veći od naše snage, On đe po ovim rečima, dodati od Sebe ono što nam nedostaje. To je za nas uteha, stabilnost, da se ne pružamo, što kaže Sveti Vasilije Veliki, onome što je iznad snage, a da se ne zadovoljavamo i ne izgovaramo onim što je ispod snage. Učiniti što možemo, ni više ni manje. Više od toga, ako je potrebno, učiniće Svesilni Bog, kao što je činio i precima našim.
Neka Gospod pomogne i nama koji da nas predstavljamo srpski narod i veru pravoslavnu, da budemo dostojni imena, pravoslavnog imena Srba pravoslavi ih.
 
22. septembar 1996.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *