PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
SIMPOSION SVEŠTENIKA I MONAHA SPC[1]
 
Svi mi u Crkvi međusobno smo povezani kao organi u jednom telu. Zato treba da se uzajamno podržimo. Nećemo moći da pomognemo vernicima u njihovom spasenju ako istovremeno ne radimo i na svome. Neka vam prvi vernici budu vaše porodice! Postupak je takav – spasavaš sebe, pa užu porodicu, pa onda šire, ali sve to ide zajedno. Svojom verom i svojim životom po toj veri se svedoči i propoveda. Ne možemo mi birati vreme u kojem ćemo da živimo. Živimo u ovome svetu, u ovim društvenim i političkim problemima, ali mi nismo od ovog sveta, nego je naša prava otadžbina na nebu. Često trošimo suviše snage na ovo prolazno, pa nam ne preostaje snage za ono glavno. Vremena su suviše ozbiljna pa se zato zapitajmo: ako mi ne budemo zaista svetlost i so svetu, što od nas traži Spasitelj, šta će svet sa tolikom tamom i čime će osoliti?!
Budimo svaki na svom mestu! Hristos se rodi!
 
12januar 1997.
 


 
NAPOMENE:

  1. Reč na Prvom naučnom simposionu posvećenom misionarskom i prosvetnom radu parohijskog sveštenstva naše crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *