PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
O DELIMA I REČIMA
Beseda na Svetoj Liturgiji na Svetog Kirila Jerusalimskog, u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog
 
„Svaki dakle, koji sluša ove reči moje i izvršuje ih, uporediću ga sa čovekom mudrim koji sazida kuću svoju na kamenu; I udari dažd, u dođoše vode, u dunuše vetrovi, i navališe na kuću onu, i ne pade; jer beše utemeljena na kamenu. A svaki koji sluša ove reči moje i ne izvršuje ih, biće sličan čoveku ludom koji sazida kuću svoju na pesku; I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi i udariše na kuću onu, i pade, a pad njezin beše strašan, I kad završi Isus reči ove, divljaše se narod nauci njegovoj. Jer ih učaše kao onaj koji ima vlast, a n.e kao književnici i fariseji. Vi ste svetlost svetu; ne može se Grad sakriti kad na Gori stoji, Niti se užiže svetiljka i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima. Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim. Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne crte iz Zakona dok se cve ne zbude. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskom; a. ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskom.
 
(Matej 7, 24-29; 5, 14-19; Zač, 24, 11)
 
Reč Gospodnja je uvek ta, da nauka Njegova nije data samo za um i za govorenje, za pričanje, nego je data da se njome živi. Evo i ove reči Njegove znače to. Svakog onog koji sluša reči Njegove i drži ih; On upoređuje sa čovekom mudrim, jer je kao onaj čovek koji sazda kuću na kamenu, na tvrdom temelju i vetrovi i vode ne mogu je uništiti.
Dakle, pred Gospodom je mudar onaj koji to zna i to čini. A pred Njim je lud onaj koji sluša ove reči Njegove, zna ih, ali ih ne izvršava.
Isto to znači i ova reč koju čusmo u ovom odeljku: „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima“. Dakle, da ljudi ne samo slušaju naše lepe reči i onih koji znaju da reč lepo iznesu, nego da vide dobra dela. To je ono što je više, što pre svega i nas spasava i ono što ljude privlači. Jer i najlepše reči, ako su im suprotna dela, odbijaju od istine. A dobra dela, iako nismo vešti u reči, kao što kaže i sveti apostol Pavle za sebe – „ako sam nevešt, veli u govoru, ali nisam u znanju“ (2. Kor. 11,6), i sama propovedaju. Dakle, pokazati veru svoju i rečima kad je vreme i kad je prilika, ali je pokazati i svojim delima, a za to je uvek vreme i prilika.
Neka Gospod pomogne da budemo mudre sluge i sluškinje Njegove i da sazidamo kuću svoju na kamenu, na kamenu vere koju znamo i koju tvorimo. Bog vas blagoslovio!
 
22. jun 1996.
 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *