NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
NOVI BOŽJI DOM[1]
 
Osveštali smo hram posvećen Bogu – Jednome u Svetoj Trojici, i dobili mesto da imamo gde da se poučimo da nismo samo tela zemaljska nego smo i duša nebeska.
Kako da provedemo život u ovome svetu, to učimo u drugim školama, kako da se hranimo, lečimo, gradimo sebi domove, kao ljudi od tela i krvi. Ali, mi nismo samo to. Mi smo i duše besmrtne. I duši treba hrana, a to je reč, nauka Božija, po kojoj znamo ko smo, odakle smo, zašto smo u ovome svetu, kakav smisao imaju sve ove nevolje i teškoće koje snalaze sve ljude i šta će biti kad dođe kraj životu telesnom u ovom svetu. Znamo telo će otići u zemlju a verujemo po veri našoj da će duša otići pred Živoga Boga jer je i ona živa stvorena od Njega. To je, braćo i sestre kroz vekove bila crkva, sveti manastiri, domovi Božiji, kroz vekove precima našim da se u njima poje Liturgija ovoga sveta kao i onoga. To je dakle, smisao i ovoga svetog hrama da se u njemu učimo da nam to bude učionica kako treba živeti u ovome svetu, kakav je cilj i smisao ovog života.
Bio sam u ovim krajevima, preko trideset godina i sećam se dobro kad sam služio u ovoj crkvi i kad je bila reč da se podigne nova, od tvrđeg materijala. Slava Bogu da se ova danas i ispuni i Božiji blagoslov utvrdi.
Živimo braćo i sestre ovde sa drugim narodima, drugih vera, sa osećanjem da smo od istih predaka, Adama i Eve i kao takvi da smo braća ako budemo postupali kao braća. Ako budemo ljudi, zemlja je dovoljno dugačka i široka za sve, ako budemo neljudi, i u Koranu piše o dvojici braće Kainu i Avelju, kako je zli Kain ubio brata Avelja. Ako i mi budemo imali tog duha Kainovog, biće nam zemlja tesna i ako nas bude samo četvorica na ovome svetu.
Ko od nas je pre rođenja pitan kako ćemo se roditi, kao Srbi, Albanci, crnci, opi ili oni. To od nas nije zavisilo i zato mi nemamo odgovornosti ni zasluge za to. Ovi ljudi koji smatraju da je krivica što smo rođeni kao Srbi ili oni koji smatraju da je krivica što su neki rođeni kao Albanci, – to su neljudi.
Kao ljudi da živimo, kao braća i ako tako budemo, tada će i Bog biti sa nama i ostvarićemo cilj i smisao našeg života. To je ono najvažnije, sa svešću, da smo braća i živimo u slozi u svako vreme, a kamo li u ovo vreme nesrećnog građanskog rata koji je odneo tolike živote.
Nema tog interesa ni Božijeg, ni nacionalnog, ni ličnog, koji bi nam mogao dozvoliti da odgovorimo na zločin zločinom. Braniti se moramo i svi se ljudi moraju braniti od zločinaca, ali ne zločinom, nego uvek kao ljudi svešću da damo odgovor, na šta smo upotrebili darove kojima je On sve ljude obdario. Tu nauku Evanđeljsku da učimo: „što želite da drugi čine vama to i ni činite drugima „. Jednom merom da merimo svima.
To je nauka i predaka naših koji su bili kadri da izdrže sve teškoće, uvek kao ljudi, nikad kao neljudi.
 
12. oktobar 1996.
 


 
NAPOMENE:

  1. Na osvećenju crkve Svete Trojice u Velikoj Reci kod Vučitrna.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *