NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
PARASTOS PETRU KOČIĆU[1]
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Pomolismo se, braćo i sestre. Bogu za dušu sluge Njegovog Petra Kočića, čoveka koji je bio dorastao svome vremenu i znao da kaže i da čini ono što treba, i po Božijoj volji, i zapovestima, i što je na korist svoga naroda, njegove slobode, njegovih prava, ali i na korist svega čovečanstva, svih ljudi, ako tu istinu usvoje i ako po njoj budu postupali.
U ovom svetu čovek je postao smrtan i telo će u zemlju, a duša stvorena od Boga, vratiće se Bogu. Ali je, dabome, razlika kako je čovek upotrebio svoj život i sposobnosti kojima ga je Bog obdario. Jedno je ići putem Njegove istine i pravde, putem svega onoga što je sveto i čestito i milome Bogu pristupačno, a drugo je upotrebiti svoje sposobnosti suprotno tome, na ono što je zlo i što čoveka čini nečovekom, nedostojnim imena ljudskog.
Kroz teškoće i muke kroz koje je naš narod prolazio tokom vekova, za njega je bila sreća što je, kažem, imao ljude koji su davali pravac kroz vekove i bili zaista dorasli svome vremenu. I u slobodi, u ropstvu, i u miru i u borbama za mir i oslobođenje. To je ono što je njima davalo snage da izdrže i to je ono što će dati snagu i nama danas da u nevoljama koje nas tako obilno snalaze, izdržimo. Znao je naš narod kroz vekove da postoje zločinci i zločin. Znao je da postoje mučitelji nevinih, ali je znao da postoje i mučenici za istinu i pravdu Božiju.
Znao je on da u ovom svetu ima lešinara i lešina i među ljudima, među neljudima, ali nikada nije pristajao da bude ni jedno ni drugo. Niti da bude mučitelj nevinih ni za kakav interes, ni interes Božiji u koga je verovao, ni interes svoga naroda, ni interes svoga ličnog života, jer je znao da takav interes ne može biti ni trajan ni dostojan imena koje nosi. Da mučenici budemo ako ne možemo da se branimo i da se maknemo sa tog mesta, na to smo pristajali i pristajaćemo.
E, to su nas učili naši preci i rečju i pismom i postupcima. Među njima je svakako Petar Kočić koji je u ono svoje vreme znao da tu snagu u narodu podiže i da je osnažuje, da na taj način da vrednost i svome životu, i vrednost svojoj porodici i svome narodu.
Neka Gospod uvede dušu sluge svoga u večno Carstvo Njegovo i tamo mu plati večnim blaženstvom Carstva Njegovoga neprolaznoga.
I nas Gospod da osnaži da izdržimo na putu onako kako valja i kako dolmkuje nama potomcima takvih predaka. Gospod neka upravi dušu sluge svoga u Carstvo nebesko i večan mu pomen, večna mu pamjat! Bog vas blagoslovio!
24. avgust 1996.
 


 
NAPOMENE:

  1. U crkvi Svetog Save na Vračaru. (Petar Kočić je rodom iz Stričića kod Banja Luke, a umro je u Beogradu 1916. godine, izdanak verujućeg, stradalnog ali i borbenog srpskog naroda i pisac čuvenih satira „Jazavac pred sudom“ i „Sudanija“ i zbirke „Jauci sa zmijanja“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *