ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ДУХОВНА ВЕЗА ДВАЈУ НАРОДА[1]
 
Има ли шта боље u лепше,
него кад браћа живе заједно.
Њима Господ обећа живот вечни.
 
Овим речима, древне црквене песме, поздрављам Вашу Светост, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства, богољубиво свештенство. преподобне монахе и монахиње, сву браћу и сестре братске православне земље бугарске у име православних архијереја који са мном дођоше, и свију осталих, као и целог православног народа српског.
Осећање да припадамо једној Светој Саборној и Апостолској Цркви, довело нас је у овај славни град, центар и грађанског и духовног живота братског бугарског народа. Дођосмо да сс видимо као браћа по Христу, и по крви и по пореклу, и да се заједнички Богу помолимо и оснажимо заједничком вером вашом и нашом.
Неизмерно смо захвални Богу, и светом Александру Невском и свима светим, што се удостојисмо тога дара, да се на овој светој Литургији заједнички причестимо животворним телом и крвљу Христа Господа. Што учешћем у тој највећој тајни наше вере остварисмо најприсније јединство с Њим, нашим Господом и Спаситељем и једни с другима. Онако како су то доживљавали преци и наши и ваши крстивши се на проповед свете браће Кирила и Методија и њихових ученика и од незнабожаца постали хришћани. Тиме су дошли до свога писма, узрасли до књижевности, уметности, градитељства, ушли у заједницу просвећених хришћанских народа. Али оно што је важније, еванђелска наука оплеменила је душу и српског и бугарског народа, да се међу њима уздигне толики број светих Божијих угодника, светитеља и преподобних отаца и матера, који и данас светле и осветљавају пут којим треба ићи да се стигне у блаженство Царства небескога.
Какав значај има за бугарски народ и за све православне, свети цар Борис Михаил који крстивши се учини да и бугарски народ прими веру православну.
Па Свети Јован Рилски, рођен у време цара Бориса који прослави Бога својим светим монашким животом, и Бог прослави њега, и због њега цео бугарски народ.
Какав значај и за нас Србе, за нашу Цркву и народ има Свети Јефрем, пети патријарх наш, родом из Бугарске, који је био на челу наше Цркве у доба Косовске битке. Свакако је и он својим светим животом указао Светом Кнезу Лазару на еванђелску науку:
 
“Земаљско је за малена царство.
А небеско увек и довека”.
 
Такође родом из Бугарске велико је дело учинио Григорије Цамблак, који је дуже времена био сабрат и игуман манастира Дечана где је написао житије и службу светом Стевану Дечанском и друга дела.
Какву духовну везу између наша два братска народа има Свети Сава, учитељ и просветитељ наш кроз векове, миротворац, који је у служби мира и своме и других народа, путовао у далеке земље и на путу мира и признања обнове бугарске Патријаршије и смрт га снашла у вашој земљи.
А такође свети Краљ Милутин, највећи ктитор и задужбинар цркава и манастира и у српској земљи и иностранству, чије мошти почивају у овом граду.
Све оно што је кроз векове било најбоље и најчеститије и у српском и бугарском народу указују нам на потребу да будемо сведоци Господа Исуса и својом вером и поступцима по тој вери. То Он очекује од нас сада и свагда. Превазилазити, све несугласице и застрањивања, које су бивале и међу нашим народима, на штету једних и других. Угледати се на оно што је свето и честито да нас свевидећи Бог призна за своје верне слуге кад пред њега изађемо. То је порука свију светих била и остаје заувек. То никад није било лако. На то нас Господ опомиње од почетка: Ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој и иде за мном (Мт. 16, 24). Мене су гонили и вас ће гонити (Јован 5, 20). Кроз векове то су на себи осетили и бугарски и српски народ и сада у овом страшном грађанском рату.
 
1б.јун 1996.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Беседа у храму Александра Невског у Софији.

Comments are closed.