PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
GOSPOD JE DONEO MAČ
Beseda na Svetoj Liturgiji u petak treće nedelje po Duhovima u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog
 
„Svaki koji prizna. mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima, A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se ja njeGa pred Ocem svojim koji je na nebesima. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam. došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji čoveku postaće domaći njegovi, koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan, Koju čuva život svoj izgubiće Ga, a koji izgubi život svoj mene radi, naći će Ga. Koju vas prima, mene prima; a koji prima mene prima Onoga koji me je poslao. Koju prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; i koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće. I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti. I kada završi Isus zapovesti Dvanaestorici učenika svojih, otide odande da uči i propoveda po gradovima njegovim.“.
 
(Matej 10, 32-42, 1; Zač, 38, 39).
 
Iz ovih reči Gospodnjih: „nisam došao da donesem mir nego mač“, treba da shvatimo o čemu je ovde reč, jer On koji je Car mira, koji je mir naš, koji je rekao: „Mir svoj vam ostavljam, mir svoj dajem vam„(Jn. 14, 27), sada ovde kaže da nije došao da donese mir. Pa kako to? Iz daljega teksta vidimo o čemu se radi. „Došao sam, veli, da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njezine, i snahu od svekrve njezine… i neprijatelji čoveku postaće domaći njegovi“. O tome je, dakle, reč. On je kao mač na kome se sve deli na dva dela: ili za Njega, ili protiv Njega. Reč je ovde sada o tome. Ako otac postane hrišćanin, a žena mu ili sin, ili deca neće da postanu hrišćani, očigledno je tu podela. I razume se, da će ono grešnici, neznabošci, stalno napadati hrišćanina. I, evo, tu je mač. Mač je samo simvol nemira i rata. Evo tu je, reč o tome.
Dalje veli Gospod: „Koji ljubi više sina ili kćer nego mene, nije mene dostojan, Koji ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan“. Tj. ako sin postane hrišćanin, ali iz ljubavi prema roditeljima koji su ostali neznabošci i on kaže: „Pa da i ja ostanem neznabožac“, očigledno da on onda nije dostojan ljubavi Božije. Jer, spasenje je u Gospodu Hristu Isusu, i onaj koji više voli da ostane u grešnosti i da propadne sa svojim roditeljima i sa svojim narodom u tom smislu, taj, razume se, da će im izgubiti dušu i da nije dostojan ljubavi Božije. O tome je dakle, reč.
I još u ovome: „Ko čuva život svoj izgubiće ga, a ko izgubi život svoj zbog Mene, taj će ga naći“. Ono što stalno ponavljam je da čovek hrišćanin mora obratiti pažnju da, ako treba da izgubi glavu i to mu je bolje nego da izgubi dušu svoju. I da i najmanji trud iz ljubavi prema bližnjima, i iz ljubavi prema Bogu neće nam propasti jer i koji napoji žednoga čašom vode, neće mu plata propasti“, ali isto tako neće propasti i ono zlo koje je učinjeno prema ljudima. Čuvajmo se od zla, a činimo i trudimo se u dobru, Bog vas blagoslovio!
 
21.jun 1996.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *