NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
SVETI LUKA I SVETI PETAR CETINJSKI
Beseda na Svetoj Liturgiji na praznik Svetog apostola i evanđeliste Luke i svetog Petra Cetinjskog u crkvi Svetog Lule u Krnjači
 
„A gledajući mnoštvo naroda, sažali se na njih, jer bijahu smeteni i napušteni kao ovce bez pastira, Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo. Molite se stoga Gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. I dozvavši svojih dvanaest učenika, dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuje od svake bolesti i svake nemoći, A imena dvanaest apostola su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrej brat njegov; Jakov Zevedejev u Jovan brat njegov; Filip i Vartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Levej prozvani Tadej; Simon Kananit i Juda Iskariotski, koji Ga i izdade. Ovu dvanaestoricu posla Isus u zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite. Nego idite najpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! I hodeći propovedajte i kazujte ua se približilo Carstvo nebesko. Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar i dajte“
 
(Matej 9, 36-38; 10,18; Zač, 34)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Bogu se pomolismo, braćo i sestre, danas u ovom svetom hramu koji je posvećen svetom apostolu i evanđelisti Luki, jednom od četiri evanđelista, sveta čoveka koji su napisali i zapisali Evanđelje Hristovo.
Sveti Luka bio je rodom iz Antiohije. Izučio je grčku filosofiju i rođen je, svakako, kao Grk. To vidimo iz toga što je njegov grčki jezik kojim je pisao Evanđelje jedan od najlepših i najučenijih. Vidi se da je on bio učen čovek i znao taj jezik kao maternji. Ostala Evanđelja pisana su lakšim i prostijim grčkim jer su ti evanđelisti bili Jevreji. Izučio je takođe i lekarsku veštinu. Apostol Pavle ga pominje kao „ljubaznog lekara Luku“ njegovog, apostolovog, saradnika (Kol. 4, 14). Po silasku Svetog Duha propovedao je evanđelje i našao se u Rimu kod apostola Pavla kada je ovaj uhvaćen i zarobljen. Posle pogibije svetog apostola Pavla on je propovedao po Grčkoj i drugim zemljama napisavši oko 60. godine i treće Evanđelje, koje je uputio Teofilu; jednome od starešina grčkih. Takođe je napisao i Dela apostolska, posvetivši ih istom čoveku, u kojima iznosi istoriju Crkve od Hristovog vaskrsenja na Nebo pa sve do propovedi apostola Pavla i vremena u kome je on učestvovao sa njim propovedajući Evanđelje Hristovo. Sveti Luka bio je učenik, rekoh, svetog apostola Pavla i kad su prešli iz Male Azije u Evropu u grad Filipe. U delima apostolskim govori u množini, „mi smo“, dok govori o apostolu Pavlu i njegovom radu, a onda spominje i sebe – prešli smo i došli u Filipe i tu poče apostol Pavle svoju propoved“. Kao starca od 84 godine neznabošci ubiju svetog Luku zbog njegove propovedi, ne verujući u Sina Božijeg i u Njegovu nauku.
Danas proslavljamo i Svetog Petra Cetinjskog, veliko svetilo naše Crkve, iz roda našega koji je u drugom delu XVIII i prvom delu XIX peka, upravljao Crkvom Božijom na Cetinju kao mitropolit cetinjski i sve Crne Gore i kao gospodar Crne Gore. Koliko je on podneo teškoća i muka učeći narod i boreći se protiv krvne ospete i svih drugih zala koja su bila i ostala do danas u narodu, meću onima koji Hristovu nauku ili ne znaju, neće da znaju ili je znaju površno. On je učestvovao u komandovanju u dve bitke protiv skadarskog paše, u kojima su Crnogorci pod njegovom komandom, pobedili i svoju slobodu održali. Ali sveti čovek nije išao u borbu zato da tuđe otima i da se ti ljudi ubijaju, nego da brani slobodu svoga naroda i pravo na svoje mesto pod suncem. Zato je Bog pomogao i njemu i narodu da spoju slobodu ostvare, i osnaže, i u borbama pobede. U drugoj borbi na Krusima, pred sam početak borbe, Sveti Petar se pomoli Gospodu i kaže: Gospode pomozi! Ako sam ja kriv, neka prvi poginem u onoj borbi“. A onda se obraća Karamahmut paši skadarskome: „Ako si ti veli, kriv, da Bog da ognjem živim sagoreo“: Bitka počinje. Komanduje brat Karamahmut paše, ali Crnogorci suzbiju njegov napad. Turci se pokolebaju i počnu da beže. Karamahmut paša da ih ohrabri, jurne na konju, ali se spotakne, i padne. Jedan Crnogorac odseče mu glavu i bitka se završi. Kad se bitka završila Svetom Petru Cetinjskom na bojnom polju donesoše trofeje i glavu Karamahmut paše i on će, iako ga nije poznavao ali je tu bio prisutan čovek koji ga je poznavao i potvrdio da je glava Karamahmut paše, reći: „E, Karamahmut pašo, čega ti je bilo malo u Skadru na Bojani pa si od nas došao sirka da uzmeš?“ Pa se onda obrati Crnogorcima: Gde mu je telo? Ako je neprijatelj, sahraniti ga treba“. Rekoše mu da je telo spaljeno. Da li su Crnogorci čuli njegovo prokletstvo i molitvu u početku bitke ili je on kao sveti prozreo šta će biti?
To hoću da kažem. Sveti čovek, pravedan čovek i kad nije kriv pretpostavlja da je kriv. A zločinac nečovek nikad nije kriv, uvek su krivi drugi. Tako je već, znate i sami, braćo i sestre, i u ovom nesrećnom građanskom ratu koji nas je snašao i trajao četiri godine, zločinci su uvek sebe opravdavali i bacali krivicu na nas da smo samo mi Srbi krivi za svu ratnu nesreću i za sve zločine što su ih drugi počinili. To da nam bude uvek nauka i pouka. Kao što je pouka i Svetog Luke: život svoj možemo dati za pravdu, za istinu, za ono što je pravo i čestito, jer na taj način dobijamo život neprolazni koji je u rukama Božijim. Ni po koju cenu, ni za kakve interese privremene, ovozemaljske, ništavne, ne izgubimo svoj obraz i svoju dušu, obraz i dušu svog naroda.
Gospode sveti apostole i evanđelisto Luko i sveti Petre Cetinjski, Bogu se molite da budemo i mi dorasli vremenu u kome živimo, da, ugledajući se na sve ono što je sveto i čestito, i mi izgradimo sebi večnu kuću na onome svetu. Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!
A sada čestitam hramovnu slavu, sveštenicima ovog svetog hrama, svim parohijanima i svima vama braćo i sestre. Takođe, čestitam krsnu slavu onim našim vernicima koji Svetog Luku proslavljaju kao svoju domaću slavu, kao što su to činili i naši preci. Bog vas blagoslovio!
 
31. oktobra 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *