PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
SVETI APOSTOL TOMA
Beseda na Svetoj Liturgiji na Tomindan, u nedelju u minastiru Svetog Arhiđakona Stefana u Slancima
 
„A dogodi se kada se narod sleže k njemu da sluša reč Božiju i on stajaše kraj Genisaretskog jezera i vide gde lađe gde stoje ukraj jezera, a ribari behu izašli iz njih i ispirahu mreže. I uđe u jednu lađu, koja bijaše Simonova, i zamoli Ga da odmakne malo od obale; i sede i učaše narod iz lađe. A kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu i bacite mreže cvoje na lov. I ougovarajući Simonreče mu: Učitelju, svu noć smo se trudili i ništa ne uhvatismo; ali na tvoju reč baciću mrežu. I učinivši to uloviše veliko mnoštvo riba te im se mreža poče cepati. I dadoše znak društvu koje bejaše na drugoj lađi da dođu da im pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe, tako ua se one potapahu. A kad vide Simon Petar, pripade kolenima Isusovim govoreći: Iziđi od mene, Gospode, jer sam čovek grešan. Jer zaprepašćenje obuze njega i cve koji bijahu s njim zbog lova ribe što uhvatiše, a tako isto i Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji bejahu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: Ne boj se, od sada ćeš ljude loviti, I izvukavši obe lađe na zemlju ostaviše cve, i otidoše za njim.
A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, Gde se bijahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, u stade na sredinu i reče im: Mir vam! I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše videvši Gospoda. A Isus im reče opet: Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas. I ovo rekavši dune i reče im: Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grehe opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su. A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše sa njima kaga dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Videli smo Gospoda. A on im reče: Ako ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i n.e metnem prst cvoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra njegova, neću verovati. I posle osam dana opet bujahu unutra učenici njegovi u Toma s njima, Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, u stade na cpedunu u reče: Mip vam! Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje: i pruži ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj! Reče mu Isus: Zato što cu me video, poverovao ci: blaženi koji ne videše i poverovaše. A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj. A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život i ime njegovo“.
 
(Luka 5, 1-11. Zač, 17) (Jovan 20,19-31. Zač.65)
 
Iz ovih reči svetog Evanđelja, kao i svake reči Božije, poučimo se veri u Sina Božijeg, u Njegovo evanđelje, Njegovu nauku, i po toj veri živimo, tu veru pokazujući u životu svome, ne samo radi drugih, nego da njome živimo iz duše svoje i po svom srcu. To đe biti najbolji način i naše propovedi Hrista i Njegovog evanđelja pred ljudima ovoga sveta, i vernim i nevernim, po reči Hristovoj na drugom mestu: „Tako ua se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vude dobra dela vaša i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Kad se Sin Božiji javio u ovom svetu, On je i svojim izgledom pokazivao da je čovek, ali iz Njega je prosijavalo Njegovo božansko lice. Tako na jednu reč Njegovu i dolazak Jovanu Krstitelju, Jovan u Njemu vidi i svedoči. „Evo, Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta! Ja sam video i svedočim daje On Sin Božiji“ (Jn. 1, 29, 34). I evo, cvi apostoli na jednu reč Njegovu ostavljaju cve i idu za Njim i Gospod potvrđuje veru u Njega delima svojim i čudesima. svojim. Može da nam bude nejasna reč apostola Petra; Gospode, jer sam čovek grešan“. Tu on oseća svoju nedostojnost da bude pred Sinom Božijim i u tom smislu je to rekao. Drukčija je stvar bila kad je On učinio na drugom mestu da svinje poskaču u more i da potonu, jer je Jevrejima bilo zabranjeno da ne samo drže svinje nego i da dolaze u dodir sa svinjama, jer ih čine nečistim ne samo fizički nego i molitveno, ritualno, i kad su ti ljudi videli to čudo i tu štetu onda su došli i molili Sina Božijeg da ode od njih zbog štete, a ne što su videli čudo i što je pre toga narod nahranio hlebom, nego da ne bi imali štete.
Razume se da je naša dužnost osećati da smo nedostojni da budemo pred Sinom Božijim, da darivamo Sveto Pričešće, ali treba da se trudimo da budemo što dostojniji. Njegovo Sveto Pričešće u nama čisti nas od greha i učini da budemo snažniji i da budemo dostojni Carstva Božijeg.
Događaj sa svetim Tomom posle vaskrsenja Gospodnjeg, znate i čuli ste o njemu više puta. Dakle, naša vera nisu samo reči ljudi, nego je ona i dokazana, evo, i očima, ali i rukama i drugim čulima. Sveti apostol Jovan kaže: „Što čusmo, što videsmo, što ruke naše opipaše, to vam i iznosimo“ (1. Jn. 1, 13). Treba da se trudimo da i mi budemo dostojni da vidimo Sina Božijeg da srce naše bude dostojno da vidimo Sina Božijeg, da srce naše bude čisto od greha pa đe se onda u srcu čistom ogledati Sin Božiji i Bog. A dotle da se, kažem, trudimo da srce očistimo od greha i da grehe ne činimo. „Ovo je volja Božija: svetlost vaša“ (1.Sol. 4, 3). Jeste da je nama teško ovakvima kakvi smo sada, držati zapovesti Božije, jer smo stekli rđave navike, pa nam ope izgledaju lake, a ove zapovesti Božije teške, a nenametljivo su lakše zapovesti Božije nego svaki greh i navika na greh.
Gospode, pomozi nam da budemo dostojni imena pravoslavnog kojeg nosimo, imena Srba pravoslavnih, da budemo zaista svedoci Tvoji u ovom „svetu Koji sav u zlu leži“(1 Jn. 5, 19). Bog vas blagoslovio!
 
19. oktobar 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *