NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
O LAŽIMA
Beseda na Svetoj Liturgiji u utorak 11. po Duhovima u Patrijartijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog
 
„Teško vama, književnici i fariseji, licemeri što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a. ostaviste što je pretežnije u Zakonu; pravdu i milost i veru, a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. Vođi slepi koji oceđujete komarca a kamilu proždirete. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi, očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovu, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vu: spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
 
(Matej 23, 23-28; Zač. 95)
 
I ove reči i one koje čusmo juče (Mt. Zač. 94) su prekor književnicima i farisejima kao licemerima koji su sebe lažno predstavili pobožnima, a u stvari pobožnost su samo upotrebljavali za one svoje najniže interese. Svakako da je u vreme u kojem mi življasmo bilo i teško pokazati pravu pobožnost zbog neprijatelja koji su bili moćni i koji su na svaki iačin hteli da veru unište. Da ne bude sada, kad je ipak lakše, da mi svoju veru pokazujemo na način kao ovi fariseji! Gospod nas na drugom mestu opominje da ne pokazujemo sebe i svoju pobožnost pred ljudima nego u tajnosti pred Bogom koji vidi tajno i platiće nam javno (Mt. 6, 6).
Zakon Mojsijev je naredio da se daje desetak, ali od plodova zemaljskih, od onoga što je čovek sejao i zašto se trudio i od stoke, i evo fariseji su davali desetak i od metvice, jednog začina, jedne biljke i od kopra i od kima, a ostavili su ono što je važnije u zakonu – pravdu i milost i veru. Pa onda Gospod kaže: Ovo (pravdu i milost i veru) trebalo je činiti, al’ ono ne ostavljati“. Važnije je ono što treba činiti nego ono što ne treba ostavljati.
Isto tako govoriti o čišćenju spolja čaše i činije. Važnija je čistota unutrašnja, a kada se ona postigne onda će ona dati vrednost i spoljašnosti. I onda kao na kraju: „Teško vama književnici n fariseji, što ste kao okrečeni grobovi; spolja izgledate lepo, a unutra puni ste kostiju mrtvačkih i svake nečistote’. Vidite sami po sebi i po meni i po drugima ljudima kako se trudimo da spolja budemo ne samo učtivi, nego da budemo luksuzno obučeni n šta sve drugo ne činimo! Nije tu reč o tome da ne obraćamo pažnju na čistotu i na poštovanje kad pođemo nekome u pohode, da pokažemo i odelom svoje poštovanje prema njemu, ili kad nam neko dođe, nego je reč o tome da se lažno predstavljamo, a unutra je kao u grobovima puno mrtvačkih kostiju i nečistote. Ljudi ovoga sveta, oni sebe spolja ukrašavaju, a ostavljaju ono što je najvažnije, što nas čini ljudima – pravdu i milost i veru, istinu i ljubav.
Na to da obratimo pažnju! – jer je „sva lepota kćeri careve iznutra“ kao što se veli u Svetom Pismu (Ps. 45, 13). Da naša duša bude kao kći Nebeskog Cara, da njena lepota bude iznutra! Bog vas blagoslovio!
 
26. avgusta 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *