NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
RAZGOVOR SA SAMARJANKOM
Besedina svetoj Liturgiji u nedelju Samarjanke, u crkvi svetog Đorđa u Bežaniji.
 
„Isus pak umoran od puta seđaše tako na izvoru; beše oko šestoga časa, Dođe žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: Daj mi da pijem. Jer učenici njegovi behu otišli u grad da kupe hrane. Reče mu žena Samarjanka: Kako ti, koji si Judejac, tražiš od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se Judejci ne druže sa Samarjanima. Odgovori Isus u reče joj: Kad bu ti znala dar Božiji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i dao bi ti vodu živu. Reče mu žena: Gospode, ni vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda živa? Eda li si ti veći od oca našeg Jakova, koji nam dade ovaj studenac i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova? Odgovori Isus u reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti; a koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu ja dati, postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam.“
 
(Jovan 4, 6-15; Zač. 12)
 
Bogu se pomolismo, braćo i sestre, danas u nedelju u ovaj sedmični dan vaskrsenja Sina Božijega u koji se spominje evanđelski događaj kad je Gospod Isus došao na kladenac Jakovljev i zatražio od žene Samarjanke da pije podu. Jedno najpre da se poučimo, da je Gospod ožedneo po svojoj ljudskoj prirodi, i još se tu kaže da se umorio i da je sedeo tu kod studenca. To je doživeo po svojoj ljudskoj prirodi, jer je božanstvu nepristupno i umoru i žeđi i gladi.
Iz ovih kao i drugih reči evanđelskih vidimo, braćo i sestre, da jeretici krivo uče da je Gospod imao samo jednu prirodu, samo božansku, odnosno da je božanska priroda toliko ogromna da je ona potpuno uništila, takoreći unutra, ljudsku prirodu i da je On ostao samo Bog. Oni kažu da bi to bilo isto, kao kad bi iz jedne čaše mi prosuli vodu u more, okean. Ono bi svojom ogromnošću tu vodu takoreći u sebi zatvorilo i da ne postoji. Ta logika ljudska u odnosu na božanske stvari, razume se da je suviše plitka, kratka i nedovoljna. Ako Gospod kaže: „Žedan sam , kako onda mi ljudi možemo da kažemo: „Nisi ti Gospode žedan, jer si ti Bog“. Mi znamo da On kao Bog nije žedan, ali kao čovek je žedan. Kada evanđelista kaže da je On evo umoran, zar mi da kažemo evanđelisti da mi znamo bolje nego on da Hristos nije umoran? I tako redom. I na krstu On je stradao i umro po svojoj čovečijoj prirodi, ali je On jedna ličnost stradao je Bogočovek. Stradao, dabome, svojom ljudskom prirodom. Još iz ovog događaja vidimo da Gospod govori sa jednom ženom i to se vidi iz daljih reči, sa jednom grešnicom. U ono doba nijedan učitelj u Izrailju, a i u drugim narodima ne bi se usudio da govori sa ženom i da joj iznosi tako visoke stvari kao što je Gospod izneo toj ženi Samarjanki, da je Bog duh i da mu se valja moliti duhom i istinom. I dalje da se neđe moliti Bogu samo na gori ovoj niti u Jerusalimu nego po svemu svetu. U to doba kažem i na istoku i na zapadu, kako kaže sveti Grigorije Bogoslov, muškarci su donosili i propisivali zakone i sebi su osiguravali ono što su ženama zabranjivali. Svakako i da i u današnje vreme imamo sada i zahteve feminizma i tog ženskog lobija, gde se ne traži da budemo jedno u Isusu Hristu, nego da budemo isto. I vi vidite i sami, i znate, do čega nas je to dovelo. Kakav je strašni moralni pad i u pogledu među ženama i među ljudima. Dakle, mi ne priznajemo, kako kaže sveti Grigorije Bogoslov, tu razliku u zahtevima i stavovima. Ono što je Gospod Isus propisao, jednako važi i za muževe i za žene. „Blaženi milostivi…“ Ne samo muški, nego i ženski. „Blaženi čisti srcem… i redom. Svaka dakle, zapovest Hristova odnosi se jednako na muževe i na žene. Razlika ima, razume se, ne samo telesnih nego i u psihi, ali one nisu takve da muškarce čine višim, a žene nižim, nedostojnim Carstva nebeskog. Jeste da je po reči apostolovoj i Biblije najpre stvoren Adam, pa onda od njegovog rebra žena, ali po tumačenju svetih Otaca to je zato da se ne bi ni jedno ni drugo gordilo. Bog je stvorio ženu od iste prirode koju je imao i Adam da znaju da su jedni u Hristu Isusu. I onda, ta ljubav koja postoji da ona bude takva kakva i treba da bude u bićima stvorenim od Boga. Ne težnja za uživanjem neodgovornim, ne težnja za grehom, onim što je suprotno Bogu, za preljubom, bludom i drugim nesrećama greha, nego težnja ka poštovanjem ličnosti jednoga u drugom i čupanju obraza duše. „Ni preljubnici, ni bludnici, ni drugi grešnici neće videti Carstva nebesnoga (1. Kor. 6, 9, 10).
Neka Gospod koji je ono prozreo, kao Bog video da je ta žena imala „pet, veli, muževa i sada sa kojim si nije ti, peli, muž“, neka Gospod Koji vidi i misli naše i srca naša, Koji vidi i dela naša da nam pomogne, da nam um i srce i vid, ruke i sve bude čisto od greha na putu za Njim u Carstvo nebesko. „Gde sam ja onde će biti i sluga moj i sluškinja (Jn. 12, 26), a On je u Carstvu nebeskom kome i mi treba da idemo svojom perom, životom po toj veri u časti i svetosti. Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!
 
25. maja 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *