NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
SVETI VASILIJE OSTROŠKI ČUDOTVORLC
Beseda na svetoj Liturgiji ni Svetog Vasilija Ostroškog, u crkvii Svetih careva Konstantina i Jelene, gde se nalazi omofor Svetog Vasilija
 
„I sišavši s njima, stade na mestu ravnom i mnogo učenika njegovih; i mnoštvo naroda iz cve Judeje i Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog. Koji dođaše da Ga slušaju i ua se isceljuju od svojih bolesti, i koje su mučili duhovi nečisti: i isceljavahu se. I cav narod tražaše da Ga se dotakne; jer iz njega izlazaše sila i isceljavaše ih cve. Ion podignuvši oči cvoje na učenike cvoje govoraše: Blaženi siromašni, jer je vaše Carstvo Božije. Blaženi koji ste gladni sada, jer ćete se nasititi. Blaženi koji plačete sada, jer ćete se nasmijati. Blaženi ste kad vac ljudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečijega. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer Gle, velika je plata vaša na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi“.
 
(Luka 6, 17-23; Zač. 24)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Bogu se pomolismo u ovaj sveti dai praznovanja svetog oca našeg Vasilija Ostroškog Čudotvorca i u dane kad proslavljamo vaskrsenje Sina Božijega. Ta vera u Sina Božijeg koji je umro radi nas, ali i vaskrsao Svojom Božanskom moći, davala je uvek snagu svima svetima, svetim mučenicima, i svetim ljudima i ženama i deci, da izdrže sva iskušenja u ovome svetu pa i smrt, ne bojeći se nikoga i ničega sem Boga i znajući da i smrt za Hrista znači život. Jer On je rekao: „Ko sluša moju reč i veruje Onome koji me je poslao ne dolazi na sud nego prelazi iz smrti u život“.
To su, braćo i sestre, znali i oni naši praoci, oci, i sestre i deca koji su u Drugom svetskom ratu bacani u one jame i u njima umirali. To su znali oni u logorima, u Jasenovcu i redom. To su oni koji su ovoga rata građanskog, nesrećnog, a svaki je rat nesreća, razume se, jer Bog ne želi rat ni da ljudi ginu, nego zli ljudi napadaju, Kain uvek napada, Avelj mora da se brani, i, kažem, oni su znali i branili svoju slobodu, i domove, i svoju veru, jer ta vera daje i nama snage da se održimo na putu Božijem. Nikada ne smemo zaboraviti da vera pravoslavna znači ne samo nauku kojom se svakog časa živi i vlada i postupa.
Sveti Vasilije je takođe živeo u teško vreme turskog ropstva, ali je održao i ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjima, prema pastvi svojoj, podnevši najrazličitije muke i teškoće, i na taj način Bog ga je proslavio jer je i on Boga proslavio. Zato ga i mi danas proslavljamo kao onoga koga je Bog proslavio. Ujedno ga proslavljamo molitvom da pomogne nama u ova vremena da se održimo onako kako valja i trebuje kao pravoslavni Srbi, pravoslavni hrišćani. Jer, kažem, on zna muku i nevolju ropstva i teškoća ratnih, pred Bogom je veliki da Ga umoli da nam pomogne. No, ponavljam i sebi i vama, braćo i sestre, Bog je uvek ispred nas, iza nas i sa svake strane, i gotov da nam pomogne; ako i mi budemo njega slušali i On će nas poslušati. Nikada ne smemo to zaboraviti niti se ugledati na zločince, koji smatraju da mogu zločinom učiniti dobro svome narodu ili svojoj porodici i svojoj veri. To mogu da misle i da rade drugi, ali mi pravoslavni hrišćani, pravoslavni Srbi to činiti ne smemo. Braniti se treba od zla, od zločinaca, ali braniti se onako kako dolikuje pravoslavnim Srbima, sa čojstvom i junaštvom, što je naš narod kroz usta vojvode izneo kao veru svoju i svoje ubeđenje.
Neka Gospod, i Njegov i naš, sveti Vasilije i sveti Sava i svi sveti iz roda našega pomognu nam da se održimo onako kao što dolikuje, kažem, potomcima takvih predaka. Ne povoditi se za zločincima i za onim što je zlo! „Ne zavidi grešniku!“, kaže se u Svetom Pismu (Ps. 37, 1; Prič. 24, 19) jer nam valja izaći na Sud Božiji, pred kojim se zločinom neće moći niko opravdati, niti neistinom, ni nepravdom, nego samo istinom, jer je Bog Istina, samo pravdom jer je Bog Pravda, samo svim onim što je sveto i čestito, jer svaka svetost i čestitost od Boga dolaze.
Sveti oče naš Vasilije Ostroški, tebi se molimo, pogledaj na nas daleke svoje potomke duhovne, podrži nas u ova nesrećna i teška vremena da budemo i ostanemo narod Božiji, i sada i svagda! Amin. Bog vas blagoslovio!
 
12. maj 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *