NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
PETA NEDELJA VELIKOG POSTA
Beseda na Svetoj Liturgiji u nedelju petu Posta u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Zemunu
 
„I uzevši opet Dvanaestoricu poče im kazivati šta će mu se dogoditi: Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima, i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima; i narugaće mu se, i šibaće Ga, i pljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan vaskrsnuće. I dođoše pred njega Jakov u Jovan, sinovi Zevedejevu, govoreći: Učitelju, hoćemo da nam učiniš što ćemo te moliti. A on im reče: Šta hoćete da vam učinim?A oni mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane tebi i drugi sa leve, u slavi tvojoj. A Isus im reče: Ne znate šta ištete; možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim?A oni mu rekoše: Možemo. A Isus im reče: Čašu, dakle, koju ja pijem, ispićete; i krštenjem kojim. se ja krstim krstićete se; ali da sednete s desne strane meni i s leve nije moje da dam, nego će se dati kojima je pripremljeno. I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova u Jovana. A Isus dozvavši ih reče im: Znate ua oni koji se smatraju vladarima naroda Gospodare njima, i velikaši njihovi vladaju nad njima. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude među vama veliki, neka vam služi; i koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga. Jer Sin Čovečiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoju otkup za mnoge“.
 
(Marko 10, 32-45; Zač. 47)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! U ovu petu nedelju Časnoga i Velikog posta, braćo i sestre, čini crkva sveta pomen Svetoj Mariji Egipćanki koja je kao i toliki drugi i sveti bila najpre grešnica, ali je shvatila da njen život vodi u propast duhovnu, ambis, i pokajala se i godinama monaški provodila svoj život, i dušu svoju i telo osvetila.
Pravo pokajanje, braćo i sestre, evo kao što vidimo iz života svete Marije i sviju svetih, to je ispravka života i još, ne opravdavanje greha svoga i grehova svojih, samoopravdanje, nego priznanje svoga greha, onako kao što je to jasno iskazao bludni sin. On se nije opravdavao što je živeo onako kad je otišao iz doma oca svoga; Nagovorili su me kojekakvi ljudi. Nego on priznaje svoj greh: „Zgreših nebu i tebi, Oče“ (Lk. 15, 21), i po Božijem i po ljudskom zakonu zgreših. Jer ako je drugi kriv za moj greh, on treba da se kaje. Kad ja nisam kriv nema razloga da se kajem. A u stvari ja sam kriv. Ako me neko nagovara i prisiljava na greh i ako ja pristanem, ja sam kriv. Jeste da je on isprovocirao, izazivao, nagovarao, prisiljavao, ali ja sam pristao na nagovor i na silu. Može i da me ubije, ali da me prisili, to nema moći ako se ja potrudim i uz Božiju blagodat koja je uvek prisutna, izdržim. Ne opravdavati svoj greh, jer to je bežanje od iskrenog pokajanja.
S druge strane, Gospod nas u svetom Evanđelju opominje na smirenost. Braća Jakov i Jovan, Njegovi apostoli, tražili su od Njega prvenstvo: da oni sednu u Carstvu Njegovom s desne i s leve strane Njega. A Gospod ih opominje: „To ne dajem ja, nego će se dati onima kojima je pripravljeno“. A pripravljeno je onima koji se spreme. Čime? Služenjem Bogu i bližnjim. „Jer ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego ua On služi“, i to da služi do smrti, smrti na krstu. Vi znate iz Evanđelja kakav je život Njegov bio. Koliko je gonjen još kao dete, koliko je posle gonjen i u Nazaretu i u drugim mestima, koliko je ponižavan. „Što ga slušate“, vele, „demon je u njemu!“ (up. Mk. 3, 32), govorili su ljudi zli. A on je sve to pretrpeo radi nas i našeg spasenja i na kraju na krstu molio se pri onim mukama, dok se ona svetina rugala ispod krsta: „Ako si Sin Božiji, siđi sa krsta pa da verujemo!“ (Mk. 15, 32). A On se moli, žaleći njih više nego sebe i svoje stradanje: „Oče, oprosti im, ne znaju šta rade“ (Lk. 23, 34).
Eto vidite, tu je ona nesreća greha, što čovek postane rob, okrene se od Carstva nebeskog, od Boga, od Sina Božijeg u Carstvu nebeskom i ide u suprotnom pravcu, a da to ne shvata, ne zna šta radi. A mi ako znamo i kad znamo šta on radi, da naša ljubav i prema neprijateljima znači, da mi vidimo da taj srlja u propast i da ga žalimo, da žalimo tu neponovljivu ličnost, i da se Bogu molimo da i On učini što može, da se i tašt trgne. A Bog svemoguć i može sve, ali ne može da učini nasilje nad onim koji neće da se spase, jer nasilje nije moć. Iako je Bog svemoguć, ali nasilje i svako zlo nije moć nego nemoć, a Bog je svemoćan, svemoćan za sve ono što je dobro i sveto. On da nam pomogne da i mi Njegovom pomoći i našim trudom ugledamo se na svete i svetu Mariju Egipćanku, i da po reči Svetog Grigorija Bogoslova učinimo jedno od dvoga dobroga: ili da ne grešimo, jer je posle lako održati se, ili, ako smo zgrešili, da se odmah kajemo i ispravljamo.
Neka vam Gospod, i vama i meni, pomogne da se u Carstvu nebeskom nađemo ovako zajedno na onoj strani koju đe Gospod poznati i priznati za Svoje. Bog vas blagoslovio!
 
13 april 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *