NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
BLAGOVESTI
Beseda na Svetoj Liturgiji na Blagovesti u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Beogradu
 
„A posle onih dana zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: Tako mije učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote među ljudima. A u šesti mesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u Grad Galilejski po imenu Nazaret, devojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i devojci beše ime Marija. I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si Ti među ženama! A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se, Mapuja, jer cu našla blagodat u Boga! I evo začećeš u rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova: I carovaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu njegovu neće biti kraja, A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža? I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, u sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin. Božiji, I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u stapocti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom. Jer u Boga je cve moguće što kaže. A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje – neka mi bude po reči tvojoj!I anđeo otide og nje“.
 
(Luka 1, 24-38; Zač. 3)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas braćo i sestre, Bogu se pomolismo na ovaj veliki praznik početka našeg spasenja kao što se kaže u crkvenoj pesmi. I vi znate da je današnji dan, praznik, kada se sveti Arhanđeo Gavrilo po Božijem naređenju javio Presvetoj Bogorodici i nagovestio da će ova roditi Sina Božijega. Ona je prihvatila odmah volju Božiju i samo pitala „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ Dok je isti Sveti Arhanđeo javivši se prvosvešteniku Zahariji nagovestio da će mu žena Jelisaveta roditi sina i da mu da ime Jovan, a Zaharija je pokazao neverovanje, jer je znao da je žena njegova nerotkinja i već stara, a i on da je već star. I onda je pitao „kakav je znak toga“ i zato je bio kažnjen nemilom – *onemeo je do dana dok se to sve ne zbude. Sveta pak Bogorodica, kad je Arhanđeo rekao da đe „Duh Sveti siđi i sila Višnjega je oseniti“, rekla je smireno „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj .
Gospod ne čini nikad nasilje pred čovekom kome je darovao slobodu, kao i nad anđelima, razume se. On tu slobodu koju je dao i drži, poštuje je. Ako čovek neće da ide putem Božijim, da se spasava, Bog ga neće na silu da spasava jer bi to bilo nasilje, a Bog ne može činiti nasilje, kao što Bog ne može činiti ni greh jer greh i nasilje nisu moć nego nemoć. Jeste da je Bog svemoguć, ali svemoguć u dobru, razume se.
I još ovo da napomenem, da često imamo i teškoća sa shvatanjem u ovom svetu, sa traženjem ne da muško i žensko budu jedno u Hristu Gospodu, nego da budu isto. Jer u stvari, u svetu taj feministički pokret danas, ženski lobi što se kaže, to je ustvari evo to, ili još bolje što kaže Oto Vajninger da je feministički pokret danas ustvari traženje emancipacije bludnice u ženi, ne ličnosti i majke, ličnosti u njoj“. Treba imati u vidu da je Sveta Bogorodica, i ženski rod sa Njome, uzdignut na najvišu visinu i pevamo svakog dana i čitamo da je Ona „časnija od heruvima i slavnija neuporedivo od serafima“, jer je Ona jedina izabrana iznad svega roda ljudskog da bude majka Sina Božijega. To je ono što svaku ženu diže na najveću visinu ako, razume se, i ona se trudi u tome što je i Sveta Bogorodica po svojim duhovnim kvalitetima izabrana da bude Majka Božija.
„Sva lepota kćeri careve je iznutra“ (Ps. 45, 13), kaže u psalmu. I tom lepotom, tom unutrašnjom čistotom žena zrači i svetli. Kad bi žene u svetu imale to u vidu ovaj svet bi bio sasvim drukčiji. No, u ovo sadašnje vreme, a biće i teže jer je Gospod Isus rekao da što god se budemo dalje približavali kraju sveta, da će biti sve teže i teže za istinsku veru u ovome svetu. Ali nam je On to unapred rekao da se pripremimo i spremimo i da na taj način u ovome svetu budemo svedoci Sina Božijega, i muški i ženski rod.
Danas imamo i tu priliku i radost da dobijemo i novog služitelja u Gospodu, novog đakona.
A reč grčka „đakonos“ i znači to. Služitelj, sluga. Imati u vidu reč Gospodnju: „Ko hoće da bude najveći neka služi svima, jer ni Sin Čovečiji“, tj. On, „nije došao da mu služe nego da on služi i da da život svoj u otkup za mnoge“. Nikad ne zaboraviti da je Sin Božiji do svoje tridesete godine na zemlji bio drvodelja, imao žuljevite ruke i da se nije stideo da pruži ruku da dobije za izdržavanje za one jarmove i plugove što je, kaže se u vreme Svetog Justina Mučenika, On izrađivao. Jedan takav intelektualac, jedna takva ličnost kao što je sveti apostol Pavle, nije se stideo da danju dok je pripovedao, noću je radio, pravio je od kozje dlake one džakove i one prostirke i šatore kao što je u ono doba bilo na Istoku. Radili su i sveti Vasilije Veliki, sveti Grigorije Bogoslov i redom sveti. Zato i mi nikakvog posla da se ne stidimo i ne libimo, samo da se stidimo i bojimo onoga što je greh i onda ćemo zaista verom svojom i životom po veri ostvariti smisao i cilj našeg života u ovom svetu, tj. zadobiti blaženstvo u pravoj našoj otadžbini nebeskoj u Carstvu nebeskom.
Molimo se danas Svetoj Bogorodici da nas podrži u svemu svetom i čestitom, pogotovo sve devojke, sve žene u ovome svetu i da naš narod i sve narode u svetu sačuva od nesreća koje su nas snašle i koje nas snalaze. Presveta Majko Božija, pomoli se Sinu tvome i Bogu našem da nam pomogne da ostanemo ljudi, narod Božiji, narod Njegov, deca Njegova i u ovome i onome svetu. Bog vas blagoslovio i sretan praznik!
Nakon službe, pri izlasku iz crkve, Njegova Svetost se ponovo obratio okupljenim vernicima i rekao: „Primetio sam da ovde, u ovom manastiru za vreme Liturgije vlada i red i mir. Ali kad se završi Liturgija nastane jedna opšta priča kao da smo na pijaci. Crkva je ostala crkva, u osobitom smo prisustvu Božijem, Bog je svuda i na svakom mestu i van svakog mesta, a pogotovu u hramu Njemu posvećenom. Ali vas ipak molim da nam crkva ostane crkva, da u miru, u redu, tišini možemo da se Bogu molimo, a kad izađemo, široko je polje da možemo da pričamo. E dela, molim vas. Razume se da ima navika, ali ima i odvika. Ono što nije dobro, bolje da se odviknemo od toga i da drugome ko priđe sa strane pokažemo da i on shvati da mi znamo da je ovo hram bio i ostao.
I još jedno hoću da kažem. Često vidim da mnogi ne znaju šta će sa rukama pri molitvi, a onda neki ovako, drugi onako, neki na način sklopljenih ruku kao što biva u katoličkoj crkvi. A od IX veka piše u jednom pismu papa Nikola Bugarima koji su onda bili pod jurisdikcijom Zapada, u kome oni – Bugari su opisali njemu da Grci, veli, kažu ako se ne drže ruke prekrštene na grudima jedne preko druge da je to, veli greh. On odgovara da ima raznih stavova kad je čovek na molitvi, opravdava zapadni način sklopljenih ruku, već znate kako se oni mole. Ali dabome da postoji i ovaj način koji dolazi sa Istoka. Neću da kažem da je taj način jedino ispravan i pravilan, ali kad već stojimo i Bogu se molimo da nam onda ipak bude taj način. Razume se, pevajući nije moguće da čovek uvek drži sklopljene ruke na grudima, jer pluća treba da su slobodnija. Ne mislim da je to najglavnije i da ako tako budemo postupali da ćemo otići pravo u raj, ali ima red koji treba ipak da držimo, koji nije od juče, nego evo preko hiljadu i više godina.
 
7. april 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *