NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
NEDELJA POBEDE PRAVOSLAVLJA
Beseda na svetoj Liturgiji u nedelju prvu posta nedelju Pravoslavlja, u crkvi Svetih careva Konstantina i Jelene
 
„Sutradan htede Isus izaći u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom! A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova. Filip nađe Natanaila i reče mu: Našli smo onoga za koga pisa Mojseju Zakonu i Proroci: Isusa, cuna Jocufova, Nazarećanina. I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti što dobro?Reče mu Filip: Dođi i vidi! A Isus vide Natanaila gde dolazi k njemu i reče za. njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva. Reče mu Natanailo: Otkuda me poznaješ? Odgovori Isus u reče mu: Pre nego te pozva Filip, videh te, kad beše pod smokvom. Odgovori Natanailo i reče mu: Pavu, ti si Sin. Božiji, ti si car Izrailjev. Odgovori Isus u reče mu: Zato što ti kazah da te videh pod smokvom, veruješ? Videćeš više od ovoga. I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: od sada ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovečijega“.
 
(Jovan 1, 43-51; Zač. 5)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas proslavljamo, braćo i sestre, prvu nedelju svetog i Velikog Časnog Posta koja se naziva nedelja Pravoslavlja, jer je u IX veku, 852. godine kada je pravoslavlje nadvladalo ikonoborstvo, određeno da ova nedelja bude proslava upravo toga slavlja, pravoslavlja.
Naime, bilo je i careva i episkopa i drugih ljudi koji su smatrali da su ikone nedolične u crkvi iravoslavnoj. Valjda iz želje da hrišćanstvu na lak način priđu i muslimani koji nemaju nikakvih ikona, a takođe i Jevreji, pa pod tim pritiskom i ti episkopi i ti carevi želeli su da se iz Crkve uklone ikone. Međutim, braćo i sestre, ikone su u Crkvi od početka. Jeste da u Starom Zavetu Gospod u deset Božijih zapovesti naređuje: „Ne čini sebi lika niti kipa, niti onoga na zemlji dole, nemoj im se klanjati niti im služiti“. Ali u reči Gospodnjoj rečeno je i ovo: rekao je Mojsiju da ne čini nikakve slike niti kipove jer veli: „nisi video Boga koji se javio . Šta to znači? Sveti Jovan Damaskin kaže: to znači kad ga budeš video, Boga u telu, onda možeš da činiš ikone, jasno. I otuda je Crkva Božija, po rođenju, odnosno po utelovljenju Sina Božijega, Njegovom stradanju i vaskrsenju, počela i da slika ikone i da im se klanja. Ne klanjamo se, braćo i sestre, po reči Svetog Vasilija i sviju svetih niti onom materijalu, onoj boji, niti onom zlatu, niti srebru ili metalu na kome je ikona izobražena, nego se klanjamo ličnosti koju ta ikona izobražava. Onako slično kao što i vi svi mi nećemo sliku, fotografiju svoga oca ili majke da bacimo nekuda, nego je stavimo na vidno mesto, jer oni predstavljaju lik našeg roditelja, a to za nas nije beznačajno, a kamoli kad je u pitanju lik Božiji i Njegovih svetih.
Da nas svete ikone podsete i to: proslavljajući njih i mi da se potrudimo da uđemo u slavu Carstva Božijega, da budemo i postanemo sinovi i kćeri Božije, da uđemo u blaženstvo toga carstva i budemo sveti. To je smisao i ikona u Crkvi i u domovima našim. Da nas one potsete na svete pretke i naše i sviju pravoslavnih. Kad su oni bili ljudi kao i mi od krvi i mesa, pa svojim trudom uz Božiju blagodat uspeli da svoje duše obože i da budu zaista nebeski građani, da to možemo i treba da učinimo i mi, ako hoćemo. Inače ako to nećemo, nego svoju dušu učinimo nedostojnom Carstva Božijega, upropastimo, budemo spremni za muke večne, to je naša odgovornost. Otuda u pravoslavnoj Crkvi ikone jeste da prikazuju te istorijske ličnosti, ali te ličnosti koje su uspele da postanu nebeske. I znate i u savremenom svetu, pogotovo u rimokatoličkoj crkvi, da su njine ikone ustvari kao portreti ljudi ovoga sveta, vrlo lepi i ženski i muški, ali suviše ovoga sveta, suviše tela na svojoj zemlji. I ovde ove ikone prikazuju ljude, ali ljude pre bi bilo u paklu nego u raju. Hoću to da kažem: da uporedivši na primer jednu ikonu zapadnu, jednog El Greka ili koga bilo od velikih zapadnih umetnika, vi to vidite ženu sa čarima ovoga sveta, a dok na primer na onoj prekrasnoj ikoni Svete Bogorodice sa detetom Mladencem na rukama iz Dečana, koja je obišla ceo svet i za mene najlepše što sam mogao da vidim, Sveta Bogorodica sa Sinom svojim Gospodom Isusom, predstavlja i devojku i pre rođenja (Gospoda) i u rođenju i po rođenju, i Onu koja je jedina izabrana od sviju naraštaja u svetu da bude majka Sina Božijega zbog njenih kvaliteta, odnosno zbog njene čistote duševne i svetosti, upravo onako kako se kaže u Psaltiru „Sva je lepota kćeri careve iznutra“ (Ps. 45, 13). I ta unutrašnja lepota kroz lice i uopšte kroz pojavu Svete Bogorodice i sviju svetih. Da znate razlikovati ikonu pred kojom se može moliti i ikonu koja vuče na ovaj svet i pred kojom se ne može moliti kao što kaže jedan veliki ruski bogoslov koji i pre kao neznabožac, jer je bio nevernik i ateista, kad je bio u rimskoj Sikstinskoj kapeli i video lik Svete Bogorodice, Rafaelov, mislim, on se divio tom delu toga umetnika, međutim postao je verujući, uzrastao i postao sveštenik pravoslavni, protojerej, jedno veliko ime bogoslovlja. Kad je drugi put bio u rimskoj Sikstinskoj kapeli i video tu ikonu, on je napisao i rekao: „Pred ovom ss slikom ne mogu moliti. Tu vidimo jednu lepu ženu koja, veli, po oblacima gazi kao po snegu, i drži dete, i koja možda i nije devica, devojka. Ne mogu se moliti“. Shvatate o čemu se radi. Da ikona treba da nam predstavlja ličnost ovoga sveta, istorijsku, bilo Gospoda Isusa, Svetu Bogorodicu ili Svete, ali ličnosti koje su nebeske. Po reči Hristovoj: „Gde sam ja, onde će biti i sluga moj“. A gde je Gospod? U Carstvu nebeskom. Da se dakle, spremimo za Carstvo nebesko, za blaženstvo toga Carstva, sada u ovome svetu. To je „jedino potrebno“ što kaže Gospod Marti u onoj besedi Njegovoj u domu njenom. To da dostignemo. Razume se da mi ne preziremo ni telo ni ovaj svet, ali nam je prava otadžbina i pravi naš život u Carstvu nebeskom.
Neka bi Gospod pomogao da ovaj Post održimo tako da iz njega izađemo nesravnjivo bolji i zdraviji dušom i telom nego što smo u njega ušli. Bog vac blagoslovio i svako dobro darovao.
Molim vac da budete kadri izdržati ovaj Časni post, makar ublažen na zejtinu i ribi, a mrsnu hranu da ostavimo kada dođe Vaskrs, po reči Svetog Vasilija: kao kad je čovek žedan pa koliko mu je ona voda ukusnija, pa kao što je, veli, gladan, koliko mu je hrana ukusnija, tako uzdržavajući se od mrsne hrane, koliko će nam ona biti i ukusnija i razume se koliko će organizam moći bolje da je iskoristi i upotrebi. Bog pas blagoslovio!
 
16. marta 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *