PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
PRED VELIKI POST
Beseda na Svetoj Liturgiji pred Veliki post, u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog
 
Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima. da vac oni vide: inače plate nemate od Oca svojega koji je n.a nebesima. Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama i po ulicama da ih ljudi hvale. Zaista vam kažem,: Primali su platu svoju. A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja, da bi milostinja tvoja bila u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno, i kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri koji rado po sinagogama i na raskršću ulica stoje i mole se da ih vide ljudi, Zaista vam kažem: Primili su platu svoju. A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvori vrata cvoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabožci, jer oni misle da će za mnoge reči cvoje biti uslišeni, Ne budite, dakle, slični njima;jer zna Otac vaš šta vam treba pre no što i zaištete od njega. Ovako, dakle, molite se vu: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na. zemlji kao na nebu; Hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vekove. Amin.
Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin xoće kome otkriti. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako“.
 
(Matej 6, 1-13; 11, 27-30; Zač. 16, 43)
 
Nalazimo se u predvorju početka Velikog Časnog Posta koji je Bog ustanovio još u Starom Zavetu a Gospod Isus i svojim primerom pošćenja četrdeset dana i svojim rečima, evo, uputio nas zašto i kako treba da držimo post.
Post je kao što govorih i pre i kao što ste svakako čuli, i telesni i duhovni. Potreba je i jednoga i drugoga, jer smo i tela i duše. Svakako da je duša pretežnija od tela, a telo što se kaže od odela. Zato post duhovni nam je važniji od telesnog. To ne znači da telesno nije važan, ali je on samo kao pomoć za držanje posta duhovnoga i Sveti Jovan Zlatousti kaže: „Šta će ti vredeti ako ti budeš držao post i ne budeš jeo meso, a budeš grizao brata svoga zlim rečima, pakošću i drugim?“
I još i ovo: „A vi, kaže, kad se molite, uđite u svoju klet, zatvorite vrata svoja i pomolite se Ocu vašemu u tajnosti, a On će vam uzvratiti javno“. To je reč o molitvi našoj privatnoj, ličnoj, za naše potrebe. Ali u crkvi Hristovoj postoji i molitva zajednička, evo kao što smo se i mi sada sabrali ovde, koja ima jedan viši nivo, jedan viši smisao, za koju molitvu pored ovih reči koje Gospod upućuje za svaku potrebu svakoga, kaže: „Jer gde su dva ili tri sabrani u moje ime tu sam i ja među vama“. A kako da ne bude ovde, gde nas je toliko sabrano, svakako u ime Njegovo.
Isto tako kad činimo milostinju da ne činimo javno pokazujući pred ljudima da nas oni hvale, nego činimo to da pomognemo bratu u nevolji, zato što znamo da smo braća, da bi se i on podigao i osposobio da i on može sam sebe da izdržava.
A oni koji su u nevolji, nemoći, da im pomognemo da opstanu, jer je to zaista ljubav koju od nas Gospod očekuje prema bližnjima, sigurno, onoliko koliko se može. U današnjim prilikama kada se jedva sastavlja kraj sa krajem, onoliko koliko možemo, ne više, dabome, ne ni manje. Uglavnom ne činiti to da nas ljudi hvale, jer je to licemerje, to je sujeta, to je gordost.
Današnji dan, subota pred nedelju evo ovu siropusnu, pred sam Post, posvećena je, Crkva sveta je posvetila, svetim monasima, monahinjama. Onima, dakle, koji su svoj život posvetili Bogu i u molitvi, u postu, u bogomisliju, uzdizanju duše svoje, jačanju svoje duše proveli svoj život i kao što se kaže u crkvenim pesmama: „Koji su znali da pokore ono manje važno onome što je više važno“, tj. telo duši i oni su nam na taj način prokrčili put kojim treba i mi da idemo u ove posne dane držeći post prema mogućnosti, mislim u pogledu strogosti.
Crkva je odredila da teškim bolesnicima, od tuberkuloze, šećerne bolesti i drugih teških hroničnih bolesti, da mogu držati post onaj najblaži na ribi i zejtinu čitavo vreme, isto tako žene trudne i koje doje, takođe teški radnici i prestareli. Zato ne preterivati, mislim u tome da ako je nemoćan čovek da drži suviše strog post i da na taj način onemoća još više.
Bog nam je dao razum, mi smo saradnici Božiji da činimo ono što po razumu možemo i razume se po razumu prospetljenom Bogom. I razume se oni koji mogu i pogotovo koji imaju i suviše rezerve da drže post strožiji koji je u jedenju bez ulja, a ulje subotom i nedeljom, i vina na Blagovesti i na Cveti.
Neka Gospod pomogne, i Oci sveti koji su znali da drže post kako treba i telesni i duhovni, pomognu i nama da i mi u ovo vreme znamo kako činiti za svoje spasenje i za pomoć svima ljudima dobre volje, a toliko ih je danas raznih jeretika koji ne drže post nikako i koji nas osuđuju što ga držimo. Da se mi pomolimo Bogu i za njih, e da im Gospod prosvetli um unutrašnji i srce i da i oni idu putem kojim treba ići. Dabome, mi da im pokažemo taj put ćutke, onako kako valja i trebuje. Bog vas blagoslovio!
 
8. marta 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *