NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
MOLITVA ZA UPOKOJENE
Beseda na Svetoj Liturgiji u subotu za Zadušnice u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog
 
„A on reče: Pazite da vac ne prevare jer mnogi će doći u ime moje govoreći: Ja sam, i: vreme se približilo. Nemojte dakle ići za njima, A kad čujete za ratove i nemire, nemojte se uplašiti: jer cve to najpre treba da bude, ali nije odmah kraj. Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; I zemljotresi veliki biće po mestima, i biće gladi i pomori, i strahote i znaci veliki biće s neba“.
 
(Luka 21, 8-11; Zač. 105)
 
„Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni. i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život, Zaista, zaista vam kažem,, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti Glas Sina Božijeg, i čuvši Ga oživeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu ua ima život u sebi: I dade mu vlast u da sudi, jer je Sin Čovečiji. Ne čudite se tome jer dolazi čas u koji će cvu koji su u grobovima čuti Glas Sina Božijeg, i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda“.
 
(Jovan 5,24-30; 3ač. 16)
 
Danas u nedelju Mesopusnu vrši sveta Crkva parastos svima upokojenima od veka: ocima, braći i sestrama našim.
Mi smo u Hristu jedno, jedna Crkva kojoj je glava Hristos, a mi smo svi mistički telo Crkve, telo Hristovo. U Crkvu Hristovu spada i Gospod kao glava te Crkve, Sveta Bogorodica i svi sveti Mučenici i ostali Sveti u Crkvi toržestvujućoj, a takođe i mi živi koji smo još u Crkvi vojinstvujućoj. U tu Crkvu spadaju, kažem, i svi upokojeni u Gospodu. I naša je dužnost, ako možemo reći za ljubav da ona ima dužnost, da se sećamo svojih upokojenih jer smo zajednica, ostajemo to i po smrti njihovoj i našoj kad dođe, zajednica ostaje sa Bogom i njihovim i našim, i sa svima svetima i sa svima našim upokojenima.
Moleći se za upokojene i danas i svagda, da ne zaboravimo da taj čas čeka i nas i da se trudimo i sada, jer ne znamo kad đe taj čas doći i da budemo dostojni izaći pred Sina Božijeg da bi čuli Njegov glas: Hodite blagosloveni Oca moga, da primite Carstvo koje vam je spremljeno od postanja sveta“ (Mt. 25, 34). To da bude i današnja naša opomena i današnji naš savet i sebi i svima.
Neka se Gospod seti upokojenih slugu Svojih koji su u veri i životu po veri i otišli sa ovoga sveta i pomogne i nama i da imamo u vidu taj čas izlaska pred Njega, Sudiju Pravednoga, da živimo i sada sa tom verom, životom po toj veri svetoj pravoslavnoj. Bog vas blagoslovio!
 
1. mart 1997.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *