NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
O PRESVETOJ BOGORODICI
Beseda na Svetoj Liturgiji na Svetog Jovana Damaskina, u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog
 
„Iza njim iđaše naroda mnogo, i pritešnjavahu Ga. I žena neka koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, i mnogo prepatila od mnogih lekara, i potrošila cve što je imala, i ništa joj nije pomoglo, nego joj je još gore bilo, kad je čula za Isusa, dođe s narodom u dotače se ostrag haljine njegove. Jer Govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljina njegovih, ozdraviću. I odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da ozdravi od bolesti. I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina? I rekoše mu učenici njegovi: Vidiš gde te narod pritiska, i pitaš: Ko se dotače mene? I on se obaziraše i vide onu koja to učini. A žena, uplašivši se i drhteći, znajući šta joj se dogodilo, dođe i kleče pred njim, i kaza mu svu istinu. A on joj reče: „Kćeri, vepa tvoja spasla te je; idi s mirom i budi zdrava od bolesti cvoje! Dok on još govoraše, dođoše od starešine sinagoge govoreći: Kći tvoja umre; što joj trudiš Učitelja? A Isus, čim je čuo reč što kazaše, reče starešini sinagoge: Ne boj se, samo veruj! I ne dade da iko pođe osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljeva. I dođe u kuću starešine sinagoge, i vide vrevu i one koji plaču i leleču mnogo. I ušavši reče im: Šta ste se uznemirili i plačete?Devojčica nije umrla. nego spava. I podsmevahu mu se. A on isteravši cve uze oca i mater devojčice i one koje behu sa njim, i uđe gde ležaše devojčica. I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, što znači: Devojčice, tebi govorim, ustani! I odmah ustade devojčica i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. II zapreti im vrlo da niko ne dozna za to: u reče da joj daju da jede“.
 
(Marko 5, 24-43; Zač,21).
 
Moć vere vidimo iz ovog odeljka, iz ovog primera sa ženom koja je bolovala tolike godine. Samo ako se dotaknem, veli, odeće Njegove, ozdraviću… I Gospod oseti silu koja izađe iz Njega“. Sila Božija je ono što je lečilo i sada i svagda. Ta velika vera žene: „ako se samo dotaknem haljine ozdraviću“, to da imamo u vidu, da imamo i mi veru i da se ne bojimo ničega sem greha, i zbog greha da se bojimo upravo Boga, jer je svaki greh, greh, prema Bogu.
I to da napomenem, ovo što čuste iz Apostola koji je pročitan, gde apostol naziva Svetu Bogorodicu ženom. Ona je pred zakonom i pred ljudima zaista bila žena, supruga svetog Josifa, ali samo pred ikonom. U stvari, ona je bila za njega zaručena zato što je kod Jevreja to bio brak i po rečima Svetog Jovana Damaskina koga danas proslavljamo, da dovede u zabunu, u zabludu, onog đavola koji je znao iz reči proroka Isaije da će devojka začeti i roditi sina (Is. 7, 14), i on je obraćao pažnju na devojku, a Svetu Bogorodicu ostavio po strani, jer je znao da je ona žena. Po rečima Svetog Jovana Damaskina rekoh, zato se ona naziva ženom ovde i na drugim mestima kod apostola, jer je ona pred zakonom bila „žena Josifova“. A sami znate da je ona začela od Duha Svetog; Ona je bila devojka pre rođenja (Hristovog), u rođenju i posle rođenja. Toliko, da znate i sebi i drugima odgovoriti, jer imaju sekte protestantske koje tako ne uče.
 
17. decembar 1996.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *