NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
SJEDINJUJE NAS SVETO PRAVOSLAVLJE
 
Vaša svetosti, da li biste rekli nekoliko reči za „Informativni bilten“ o međusobnim odnosima pravoslavnih pomesnih crkava i o vašoj budućoj poseti Gruzijskoj Pravoslavnoj Crkvi?
 
– Vera u Jednoga Boga u Svetoj Trojici, Oca, Sina i Svetoga Duha, vera u jednu svetu sabornu apostolsku Crkvu jeste suštinsko što nas pravoslavne sjedinjuje jedne s drugima. Potrebno je da svi pravoslavni hrišćani danas potvrđuju zajedničku veru ns samo rečima nego i svojim životom. Na takav način mi smo dužni da svedočimo o Sinu Božijem u ovom svetu, koji po rečima apostola“u zlu leži“ (1. Jov. 5, 19). Zajednički ispovedati tu veru i jedinstvo u Hristu, cilj je naše posete Gruzijskoj Pravoslavnoj Crkvi i bratskom gruzijskom pravoslavnom narodu.
 
– Kako ocenjujete današnje stanje odnosa Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve?
 
– Srpski i ruski narod jedno su, ne samo po krvi, poreklu, nego, pre svega, po našoj veri. U toku istorije nas je sjedinjavalo sveto pravoslavlje. Vekovima smo bili Jedno Telo u Hristu i u svetiteljima. Tako ostaje i danas. Ruska i Srpska pravoslavna Crkva ostaće jedno. Mi u to čvrsto verujemo, to mi znamo i osećamo.
 
– Kakva je sada situacija u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi?
 
– Kroz vekove mi smo se sačuvali, zahvaljujući veri koja nam daje snagu za život, nošenje krsta i žrtvovanje sebe. Po veri pravoslavnoj, naše majke uvek su učile decu, da je bolje izgubiti život nego sagrešiti pred Bogom. U naše vreme Srpska pravoslavna crkva je mnogo stradala. Četiri naše eparhije potpuno su uništene, otežano je crkveno upravljanje na tri eparhije, episkopi ne mogu da žive u svojim sedištima. Najteže je to što je mnogo ljudi izginulo, braneći svoju kuću i svoju slobodu. Ali čak kad i život mora da se da, stradanje je bolje podnositi i ostati pravoslavni hrišćanin, nego dozvoliti neljudske postupke.
 
– Kako gledate na rezultate procesa za smirivanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji?
 
– Hvala Bogu što je prestao građanski rat među narodima bivše Jugoslavije. Svaki rat je nesreća, ali građanski rat je nesreća nad nesrećama. Mi se svi nadamo da će Gospod pomoći da opstanemo i preživimo, ne samo biološki, već kao hrišćani, kao narod Božiji. Na tom teškom putu, mi smo dužni da uvek budemo spremni da nosimo svoj krst, vodeći računa o tome da ćemo svi mi stati pred pravedni sud Sina Božijeg, verujući Njegovim rečima da On poznaje svoje verne.
 
– Šta mislite o optužbama za nacionalizam za koji je Srpska pravoslavna crkva više puta optuživana?
 
– Takve optužbe su višekratno upućivane na našu adresu. Govorili su da su za nas važni interesi samo srpskog naroda. Ali po Hristovom Jevanđelju mi znamo da ljubav prema svom narodu ne isključuje druge ljude, bez obzira na nacionalne, jezičke, pa čak i verske razlike. Sveti apostol Pavle je govorio: Nema Jevpeja ni Grka, ni roba, ni slobodnog, muškog ili ženskog pola jer smo svi jedno u Isusu Hristu“ (Gal. 3, 26). Tu se podrazumevaju svi narodi u jedinstvu Tela Hristovog. Ali isti apostol u Poslanici Rimljanima tvrdi sledeće: „Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za buduću braću svoju, srodnike moje po tijelu, koji su Izrailjci, čije je usinovljenje slava i zavjet i zakon i bogosluženje i obećanja, čiji su oci i od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vjekove“ (Rim. 9,35). Takođe nam je poznat primer starozavetnog proroka Mojsija, koji je bio usvojen od kćerke egipatskog faraona, ali se odrekao privremene slave i odlučio za stradanje sa narodom Božijim. Takva ljubav prema svom narodu nema ničeg zajedno sa samoljubljem ili šovinizmom.
 
– Kako Vi vidite buduću situaciju na Balkanu?
– Ako budemo živeli kao ljudi Božiji to će se na Balkanu i u celom svetu naći mesta za sve narode. A ako se ugledamo na Kaina, koji je ubio svog brata Avelja, onda će i za dvojicu ljudi na zemlji biti pretesno. Gospod Isus Hristos nas uči da uvek budemo deca Božija i da volimo jedni druge. Treba se sećati reči apostola Pavla: „Ako je moguće, koliko da vac stoji, imajte mir sa ljudima“ (Rim. 12, 18).
 
– Uoči praznika Donske ikone Majke Božije po povratku iz Tbilisija, poglavar srpske Pravoslavne Crkve sa delegacijom arhijereja i sveštenoslužitelja, posetio je moskovski Donski manastir gde su Njegova Svetost patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksije Drugi i Njegova Svetost patrijarh Srpski Pavle odslužili svenoćno bdenije.
 
„Informativni bilten“ Moskva,
avgust 1996.
preveo đakon Luka Novaković

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *